Violeta Milićević 
Danas pravoslavni vernici proslavljaju Đurđevdan, jedan od najvećih i najlepših praznika u srpskoj tradiciji, koji prati mnoštvo običaja, verovanja i rituala sačuvanih vekovima. Ovaj praznik posvećen je Svetom Georgiju – Svetom Đorđu, zaštitniku vojske, prirode i prolećnog buđenja, a mnogi običaji vezani za Đurđevdan potiču još iz predhrišćanskog perioda.
Veruje se da je Sveti Đorđe u narodnoj tradiciji nasledio mesto staroslovenskog božanstva Jarila, pa Đurđevdan simbolizuje dolazak proleća, zdravlja, plodnosti i nade u bolju godinu.
Umivanje u „biljnoj vodi“ – običaj koji se ne preskače
Jedan od najpoznatijih običaja počinje još uoči praznika. Domaćice pripremaju posudu sa vodom u koju stavljaju prolećno bilje – dren, zdravac, grabež i crveno jaje čuvarkuću, simbol života i snage. Posuda se ostavlja preko noći pod ružom, a ukućani se ujutru umivaju tom vodom.
Redosled je, prema verovanju, veoma važan. Prvo se umivaju deca da budu zdrava kao dren, zatim devojke da se momci „grabe“ oko njih, potom stariji ukućani radi zdravlja i dugovečnosti, a na kraju domaćin kako bi kuća bila sigurna i napredna.
Venčići od cveća za sreću i berićet
U ranim jutarnjim satima bere se đurđevdansko cveće – đurđevak, maslačak, mlečika i drugo prolećno bilje. Od njega se pletu venčići koji se kače na ulazna vrata doma, kapije i pomoćne objekte.
Prema narodnom verovanju, oni čuvaju kuću i donose sreću, zdravlje i napredak tokom cele godine. Venčići ostaju okačeni sve do narednog Đurđevdana.
Posebno zanimljiv običaj vezan je za biljku prilepaču. Mladi su se nekada njome „gađali“, a verovalo se da ako se biljka zalepi za osobu koja vam se dopada – rodiće se ljubav.
Leskovi krstići i zaštita od zla
Od leskovih grana prave se mali krstovi koji se postavljaju na kuće, štale i njive. Verovalo se da štite domaćinstvo od nevremena, gromova i zlih sila.
Nekada su se tokom noći palile i velike vatre kako bi selo bilo očišćeno od loše energije i svega što bi moglo doneti nesreću.
Ljubavni običaji i „krađa kapija“
U pojedinim selima sačuvan je i neobičan običaj po kojem mladići tokom noći skidaju kapije sa kuća devojaka koje im se dopadaju. Time simbolično pokazuju da je devojka spremna za udaju.
Žene i devojke uveče donose i vodu sa vodenica u koju stavljaju lekovito bilje, naročito selen, pa se njome umivaju na Đurđevdan kako bi „otpalo svako zlo“.
Šta se na Đurđevdan ne radi
Narodno verovanje kaže da danas ne treba spavati preko dana, jer bi onoga ko zadrema mogla da boli glava tokom cele godine. Ako se to ipak dogodi, isti običaj nalaže da se „prespava“ isto mesto na Markovdan kako bi tegobe nestale.
Veruje se i da vreme na Đurđevdan nagoveštava kakva će godina biti – vedar dan znači rodnu i plodnu godinu, dok kiša, prema starom verovanju, može nagovestiti sušno leto.
Đurđevdan je zato mnogo više od praznika. To je dan kada se spajaju priroda, vera, običaji i porodica. Mnogi danas ustaju ranije, umivaju se biljem, kite domove cvećem i sa radošću dočekuju proleće, zdravlje i novu nadu.
