Violeta Milićević 
Sa dolaskom tropskih temperatura i početkom sezone godišnjih odmora, lekari Doma zdravlja Niš apeluju na građane da ozbiljno shvate zaštitu od sunca i redovne preglede kože. Stručnjaci upozoravaju da prekomerno izlaganje UV zračenju ne dovodi samo do opekotina i ubrzanog starenja kože, već može povećati rizik od razvoja melanoma, jednog od najagresivnijih oblika raka kože.
Specijalista dermatovenerologije Doma zdravlja Niš, dr Zorana Golubović-Zlatković, ističe da ova zdravstvena ustanova već godinama organizuje preventivne preglede mladeža, koji su dostupni svim građanima.
„Svake druge subote u mesecu na Odeljenju za kožne i polne bolesti organizujemo besplatne dermoskopske preglede pigmentnih promena na koži. Dobrodošli su svi, bez obzira na to da li imaju overenu zdravstvenu knjižicu i bez obzira na to da li su iz Niša ili nekog drugog mesta. Prevencija je od izuzetnog značaja jer, osim pregleda, građanima pružamo i savete kako da se adekvatno zaštite od štetnog UV zračenja“, kaže dr Golubović-Zlatković.
Većina melanoma ne nastaje iz postojećeg mladeža
Jedna od najvažnijih činjenica na koju upozorava doktorka jeste da se melanom najčešće ne razvija iz postojećeg mladeža.
„Kada govorimo o melanomu, smatra se da oko 70 odsto otkrivenih melanoma nastaje kao nova pigmentna promena koju ranije nismo imali. Samo u oko 30 odsto slučajeva melanom nastaje iz izmenjenog ili displastičnog mladeža. Zato je važno pratiti ne samo postojeće mladeže, već i pojavu novih promena na koži“, objašnjava ona.
Prekomerno i nekontrolisano izlaganje suncu može dovesti i do brojnih drugih problema.
„Osim mutacija u ćelijama kože i povećanog rizika od malignih oboljenja, sunce izaziva ubrzano starenje kože, pojavu bora, alergije na sunce, opekotine i druge komplikacije. Sve češće se susrećemo sa polimorfnim svetlosnim erupcijama, odnosno alergijama na sunce“, navodi dr Golubović-Zlatković.
Ne postoji idealna krema za sunčanje
Prema njenim rečima, pravilna zaštita od sunca podrazumeva mnogo više od samog nanošenja kreme sa zaštitnim faktorom.
„Prvo moramo govoriti o mehaničkoj fotoprotekciji. To znači nošenje šešira, naočara sa UV zaštitom, lagane odeće od prirodnih materijala poput pamuka i lana, svetlih boja i sa dužim rukavima i nogavicama. Tako štitimo najizloženije delove tela“, kaže doktorka.
Tek nakon toga dolazi zaštita preparatima.
„Krema za sunčanje treba da se nanese pola sata pre izlaska napolje i to na sve delove kože. Ljudi često zaboravljaju uši, zadnji deo vrata i gornju stranu šaka, a upravo se na tim mestima kasnije javljaju fleke i oštećenja kože. Zaštitu je potrebno obnavljati na svakih sat i po do dva sata, naročito tokom boravka na plaži“, ističe ona.
Dodaje da ne postoji savršena krema.
„SPF 30 pruža zaštitu od oko 95 do 96 procenata UV zračenja, SPF 50 oko 98 procenata, a SPF 100 oko 99 procenata. Nijedan preparat nije idealan i samo kombinacija svih oblika zaštite može dati dobre rezultate“, kaže dr Golubović-Zlatković.
Bebe do šest meseci ne izlagati suncu
Poseban oprez potreban je kada su u pitanju najmlađi.
„Bebe do navršenih šest meseci ne treba izlagati direktnom suncu. Veoma oprezni moramo biti i sa decom do treće godine života jer njihova koža nije u potpunosti razvijena, a mehanizmi termoregulacije nisu dovoljno zreli. Oni teže podnose visoke temperature i skloniji su sunčanici i pregrevanju organizma“, upozorava doktorka.
Solarijum pre mora – loša ideja
Iako mnogi pred odlazak na letovanje posećuju solarijume kako bi „pripremili kožu“, dermatolozi poručuju da je to velika greška.
„UV lampe u solarijumima emituju mnogo veći intenzitet zračenja od samog sunca. Čak i pet minuta provedenih u solarijumu predstavlja veliku dozu UV zračenja. Solarijum nikako nije priprema za more“, naglašava dr Golubović-Zlatković.
Kao bezbedniju alternativu navodi preparate za samopotamnjivanje.
Vrućine donose rizik od toplotnog udara
Specijalista opšte medicine Doma zdravlja Niš dr Lucija Hristov Mitić upozorava da visoke temperature mogu ozbiljno da ugroze zdravlje.
„Kada dođe leto svi se radujemo suncu i lepom vremenu, ali visoke temperature nose određene rizike. Mogu dovesti do pregrevanja organizma i toplotnog udara, zbog čega je veoma važno voditi računa o hidrataciji, ishrani i svakodnevnim aktivnostima“, kaže dr Hristov Mitić.
Preporučuje unos najmanje dva litra tečnosti dnevno, izbegavanje alkohola i zaslađenih napitaka, kao i laganiju ishranu sa više voća i povrća.
„Treba nositi laganu i široku garderobu od prirodnih materijala, koristiti šešire i naočare za sunce, a fizičke aktivnosti obavljati rano ujutru ili kasnije popodne. Period od 11 do 17 časova treba izbegavati jer su tada temperature i UV zračenje najintenzivniji“, savetuje doktorka.
Lekari Doma zdravlja Niš poručuju da je svest građana o štetnosti sunčevog zračenja danas veća nego ranije, ali da želja za preplanulim tenom i dalje često nadjača preporuke struke.
„Preplanuo ten nije merilo zdravlja niti lepote. Važnije je sačuvati zdravlje kože i sprečiti posledice koje se nekada otkrivaju tek godinama kasnije“, zaključuje dr Zorana Golubović-Zlatković.
