Negoslava Stanojević 
Korisnici društvenih mreža su svakodnevno svedoci suspenzije i gašenja profila ili privremenih ograničenja u njihovom korišćenju (lajkovanja, komentarisanja, šerovanja…), a sve s opravdanjem da njihovi vlasnici krše postavljene standarde.
Put do prestanka suspenzije ili ukidanja blokiranja profila je, znaju svi kojima se nešto od ovoga desilo, dug, mukotrpan i najčešće osuđen na neuspeh, budući da je procedura za adekvatno reagovanje toliko, očito namerno zapetljana i sve smernice koje dobijaju ne mogu raspetljati ni vrsni poznavaoci internet i kompjuterskih tehnologija i komunikacije. Kažu oni, razlog ovog dela poslovne politike vlasnika društvenih mreža je u nameri da što više smanje troškove poslovanja, zbog čega paralelno sa rastućim brojem korisnika dolazi i do drastičnog smanjenja zaposlenih. Može im se, reklo bi se, uzimajući u obzir i to da imaju apsolutni uvid u kretanje broja korisnika i finansijskih efekata koje dobijaju i od njih (budući da je ogroman broj profila profesionalnog karaktera i da plaćaju određenu “taksu”), kao i od svih vrsta reklama koje neprekidno i ofanzivno serviraju svakom ko ne želi da plati da ga time ne bi uznemiravali.
No, daleko ozbiljnija posledica svih ovih kazni i blokada (retki su oni kojima je apsolutno zabranjen pristup određenoj mreži, odnosno većina kažnjenih slobodno može da otvori novi profil, pod istim imenom) jeste uterivanje straha od svakog sledećeg statusa, komentara ili lajka, ukoliko vam je stalo da ostanete na određenoj mreži. Posebno je to aktuelno u vreme sveopšte zapadnjačke antiruske histerije, kada dolazite pod udar sankcija ako samo algoritam prepozna kao neprikladnu objavu koju ste upravo lajkovali. I pored toga što se ne zalažete ni za šta što se kosi sa moralnim načelima, što nisu u pitanju ni ubistva, ni pozivi na ubistva, ni vređanja po bilo kojoj osnovi… dovoljan je samo običan lajk koji će algoritmu dati znak da podržavate nešto, bilo šta, što nosi prefiks ruskog pa da vam stigne “no-no Velikog brata” u vidu, recimo, jednosatne zabrane lajkovanja i komentarisanja na mreži. Taman posla da ispod nečije objave o Ćele kuli, ispod koje neki neobavešteni pripadnici vere koju niko nigde nije pomenuo, osećajući se valjda kolektivno prozvanim, postavljaju nebulozna i pitanja i komentare, pokušate da im prenesete lekcije iz istorije kojoj njih ne uče. Još gore je ako se suprotstavite nekome ko tvrdi da su oguljene do kože lobanje srpskih vojnika s pravom uzidane u kulu, zato što su oni mučki i na prevaru pobili 3.000 “nedužnih” osmanlijskih (tako je izgleda politički korektno da se kaže, kako bi se izbeglo pominjanje nacije) vojnika. Još ako ih pitate šta su ti “mučki pobijeni” tražili toliko kilometara daleko od svojih kuća, na tuđem tlu… potpisali ste sebi automatsku blokadu. Tim pre što, za razliku od našeg, ” Ne daj Bože da se Srbi slože”, među pripadnicima velikog broja naroda postoje tako organizovane grupe “za zaštitu Fejsbuka od istine koja njima ne godi), koje će vam čim prije na profil navući svu moguću kaznenu ekspediciju društvenih mreža.
Reći će neko opet, teorija zavere.
Kako god, očito je na delu otvorena vrsta cenzure, koja korisnike društvenih mreža vrlo perfidno odvraća od suprostavljanja lažima, podvalama i svim drugim vrstama neistina koje se na njima namerno seju ili podržavaju: prema određenim narodima, prema određenim pojavama i prema određenim kategorijama stanovništva. “Kada su me suspendovali zbog pukog lajkovanja jedne obične objave koja se suprostavlja onima koji bi da u tuđoj zemlji šire mržnju prema svemu što je rusko, šta bi mi se tek desilo da napišem svoje mišljenje o tome.” – pitaće se nedužni građanin pokorni, voljan da i pored svih upozorenja na opasnosti, sačuva svoj profil.
Pa nastavi da gleda svoja posla, nemo zaviruje iza komšijskog plota, ustežući se da se oglasi bilo kad, osim da čestita rođendane, venčanja, rođenja, krštenja… i da izrazi saučešće.
