Violeta Milićević 
Porodice nestalih lica u ratnim sukobima na Kosovu i Metohiji ne odustaju od traganja za istinom. Oni svakodnevno očekuju vesti o sudbini svojih najmilijih. Traganje koje traje decenijama ostavilo je trajne posledice na zdravlje mnogih, koji umiru ne znajući šta se dogodilo sa njihovom decom. Ovi bolni izazovi bili su tema konferencije za medije u Nišu, koju je organizovalo Udruženje porodica kidnapovanih i nestalih lica na Kosovu i Metohiji.
Predsednica Udruženja, Verica Tomanović, istakla je da se već 25 godina na spisku njihovog udruženja nalazi 568 otetih osoba čija sudbina nije poznata.
„Tišina, omalovažavanje naše tragedije i neprebol zbog nasilnog rastanka sa voljenima i dalje traju,“ naglasila je Tomanović.
Mnoge porodice, prema njenim rečima, gube nadu da će ikada saznati istinu, zbog zataškavanja zločina, uništavanja dokaza, i neprocesuiranja zločinaca. Ovo je opisano i u monografiji naše dece pod nazivom „Put odrastanja potomaka žrtava na Kosovu i Metohiji“, koja dokumentuje svedočenja dece nestalih i kidnapovanih.
„Naša deca, autori knjige, pišu epopeju našeg vremena. Opisuju svoje bolno odrastanje, bez roditeljske ljubavi i podrške, kroz reči koje optužuju počinioce zločina“, naglasila je ona.
Vesna Bošković, rukovodilac Grupe za nestala lica pri Komesarijatu za izbeglice i migracije, navela je da Komesarijat trenutno ima više od 20 informacija koje su podeljene sa prištinskom delegacijom, ali da ekshumacije ne mogu biti sprovedene bez njihove dozvole.
„Postoji oko 300 neidentifikovanih tela u mrtvačnicama, a nekoliko identifikacija ove godine su rezultat pronalaska porodica koje su dale krv za analizu“, izjavila je Bošković, dodajući da nedostatak političke volje koči napredak u rešavanju ovog pitanja.
Sanja Stojanović, sekretarka Crvenog krsta Niš, podsetila je da je Crveni krst Srbije preuzeo 2009. godine sve predmete nestalih osoba od Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, nastavljajući rad na njima.
„Nažalost, na našim prostorima postoji blizu 10.000 nestalih tokom ratnih dejstava, a Crveni krst Srbije ima 3.500 otvorenih zahteva za traženje i oko 1.200 nerazjašnjenih slučajeva“, navela je Stojanović.
Članica odbora mladih Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih lica na Kosovu i Metohiji Mirjana Mitrović istakla je da se članovi tog udruženja nadaju donošenju Zakona o nestalim licima, čije je donošenje najavljeno još 2019. godine sa ciljem pravnog regulisanja potrage za nestalim licima.
„Moje detinjstvo obeležila je potraga za istinom. Svaki dan je bio ispunjen nadom, a svaka tišina nosila je težinu neizvesnosti. Ali, nećemo odustati. Borba naše porodice je borba svih nas – za pravdu, za istinu, i za očuvanje dostojanstva.“
Vesna Bošković, samostalni savetnik i rukovodilac Odeljenja za nestala lica na Kosovu i Metohiji, istakla je značaj saradnje između porodica i državnih institucija.
„Naš zadatak je da upoznamo mlade sa procesom traženja nestalih lica, jer je svaki doprinos dragocen. Upoznali smo ih sa radom Komisije za nestala lica i ulogom međunarodnih organizacija koje se bave ovim pitanjem.“
Boškovićeva je naglasila da je borba za istinu i pravdu dugotrajna, ali neophodna za očuvanje mira i stabilnosti u regionu. Ona je takođe ukazala na probleme sa kojima se institucije suočavaju u ovom procesu.
„Zataškavanje zločina je u sukobu sa osnovnim principima civilizacije. Nedostatak odgovornosti i pravde za žrtve otežava postizanje trajnog mira. Naša obaveza je da istrajemo, kako bismo zatvorili jedno bolno poglavlje naše istorije.“
Kultura sećanja – ključna za budućnost
„Ovakvim okupljanjima sprečavamo da se priča o našim voljenima zaboravi. Svaki naš napor neguje kulturu sećanja i osnažuje našu borbu“, zaključili su.
Udruženje porodica kidnapovanih i nestalih lica na Kosovu i Metohiji danas je u Nišu organizovalo radionicu čiji je cilj bio da podršku porodicama pruže stručnjaci uključeni u proces traženja nestalih lica.
