Violeta Milićević 
U Nišu na nekoliko mesta u gradu postoje tzv. urbana toplotna ostrva, mesta gde su temperature vazduha znatno više u odnosu na okolinu. Ona nastaju kao posledica uticaja urbanizacije na topoklimu. U urbanom delu Niša je nekoliko takvih mesta, a uz pomoć sredstva Evropske komisije za jedno toplotno ostvo će se naći rešenje.
Projekat Evropske komisije iz oblasti životne sredine okuplja deset država, a Niš će iz ovog projekta dobiti 100.000 evra.
Ivana Knežević, KLER
„Ovim projektom ćemo se baviti i jačanjem kapaciteta grada Niša za borbu protiv klimatskih promena. Naročito ćemo se baviti toplotnim ostrvima, tamo gde su u toku leta najveće temperature. Evidentiraćemo te tačke i na jednoj od njih biće sprovedene mere za smanjenje temperature u tim ključnim delovima grada“, navela je Ivana Knežević Spasojević iz Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj.
Ona je pojasnila da će ovaj projekat realizovati sa građanima, tačnije biće organizovane radionice i radne grupe. Nakon toga će biti definisano na koji način i koja tačka u gradu će biti predmet ovog projekta.
Dok se ne reši problem urbanih toplotnih ostrva JKP „Mediana“ radi na uređenju postojećih parkovskih površina.
Ivan Mihajlović, direktor JKP “Mediana”
„Završava se novi parkić na Paliluli. Posle dužeg niza godina imamo uređenje Palilulske rampe. Počinje rekonstrukcija Parka Svetog Save. Imamo dosta aktivnosti i dosta aktivnosti će biti u narednom periodu“, poručio je v. d. direktora JKP „Mediana“ Ivan Mihajlović.
Gradonačelnica Niša je na sednici Gradskog veća rekla da je za kratko vreme u Nišu posađeno više od 7.200 stabala. Dodala je da se seče samo staro drveće ili ono što je na trasi ulice.
JKP „Mediana“ novim rezistografom meri zdravlje stabala i seče samo ono koje je dotrajalo. Ovu uslugu nude i građanima, koji za oko 4.000 dinara mogu da provere zdravlje stabala u svojim privatnim dvorištima.
Istovremeno KLER je današnjoj sednici Gradskog veća doneo konačnu listu za priključenje na sistem daljinskog grejanja. Na ovom konkursu kandidati su dobili po 400.000 za ovu meru energetske efikasnosti.
