Violeta Milićević 
U svom dugom istorijskom putovanju, Radnički je prošao kroz različite faze, uključujući period ugašenosti tokom šestojanuarske diktature 1929. godine i tokom Drugog svetskog rata. Međutim, nakon obnove kluba 1945. godine, Radnički je počeo svoj stalni uspon ka vrhu jugoslovenskog fudbala.
Najveći uspon zabeležen je u sezoni 1961/62, kada je Radnički izborio plasman u Prvu saveznu ligu, postavši standardni prvoligaš i povremeno uspešan predstavnik Jugoslavije na evropskoj sceni. Klub je ostvario značajne rezultate kao što je osvajanje Balkanskog kupa 1975. godine, kao i učešće u finalu tog takmičenja 1989. godine.
Ipak, vrhunac međunarodne slave postignut je u sezoni 1981/82, kada je Radnički stigao do polufinala Kupa UEFA. Pod vođstvom tadašnjeg trenera, ekipa je redom pobedjivala renomirane evropske klubove poput Napolija, Grashopersa, Fejenorda i Dandi Junajteda, pre nego što je zaustavljena od strane nemačkog Hamburgera, tada verovatno najjačeg tima na svetu.
Nakon raspada Jugoslavije, Radnički je prošao kroz težak period, ali je ipak uspeo da se izbori za povratak u elitni rang srpskog fudbala. U sezoni 2012/13 klub se vratio u Prvu ligu Srbije, a vrhunac novijih uspeha postignut je u sezoni 2018/19, kada je Radnički zauzeo drugo mesto u prvenstvu Srbije i stigao do polufinala Kupa Srbije.
Radnički Niš nije samo fudbalski klub, već je simbol ljubavi i ponosa svih Nišlija. Klub je mesto okupljanja zaljubljenika u sport, lokalnih patriota, boema i gradskih mangupa. Na društvenim mrežama, iz kluba su poručili:
“Više od jednog veka zajedno stvaramo istoriju, slavimo naše uspehe i heroje i sanjamo velike snove! Ostali smo uvek samo svoji i sve radimo na naš način – meraklijski!”
Dok klub slavi svoju bogatu prošlost, grupa huligana oskrnavila je pre dva dana simbole koji su krasili stadion “Čair” u Nišu.
