Violeta Milićević 
Problem vršnjačkog nasilja, koji sve više zaokuplja pažnju javnosti zbog, čini se, sve veće brutalnosti i posledica, okupio je stručnjake, roditelje, nastavnike i predstavnike institucija na konferenciji pod nazivom „Glas protiv nasilja“, koju je organizovao Centar za medije, a uz podršku ministarke bez portfelja Tatjane Macure. Cilj ovog događaja bio je da se kroz otvoreni dijalog i analizu postojeće situacije postave temelji za konkretnija rešenja, kako u zakonodavnom okviru, tako i u svakodnevnoj praksi.
„Ideja ovog projekta je da okupimo sve relevantne aktere – nastavnike, profesore, roditelje, i direktore škola, kako bismo otvorili temu prevencije vršnjačkog nasilja. Nažalost, ono postaje sve brutalnije, a gotovo sve škole se susreću sa ovim problemom.
Roditelji su često nezadovoljni, smatraju da škole nisu dovoljno bezbedne i da ne čine dovoljno da zaštite njihovu decu. Sa druge strane, nastavnici i direktori tvrde da postojeći propisi ograničavaju njihovu mogućnost delovanja.
Takođe, optužbe o zataškavanju nasilja u cilju očuvanja broja učenika samo dodatno komplikuju situaciju.
Naš cilj nije da kritikujemo jedni druge, već da pronađemo rešenje – da analiziramo propise, utvrdimo šta je potrebno unaprediti i podstaknemo širu društvenu odgovornost. Ključno pitanje je da li naše društvo ima visok stepen tolerancije na nasilje? Ako da, kako to promeniti?“, rekla je Dušica Dejić, direktorka Centra za medije D1.
Dejić je posebno istakla i ulogu medija i digitalnih platformi u širenju nasilnih sadržaja među decom.
„Nije zanemarljiv uticaj interneta i društvenih mreža, gde deca već sa četiri ili pet godina mogu da dođu do uznemirujućih sadržaja. Uloga roditelja u kontroli onoga što deca gledaju na telefonima je takođe ključna.“
Ministarka Tatjana Macura uključila se putem video bima i naglasila da se tema vršnjačkog nasilja mora rešavati zajedničkim naporima svih aktera u društvu.
„Prevencija je ključ. Bez obzira na to što piše u zakonima, bez preventivnih aktivnosti ne možemo očekivati društvo bez nasilja. Pozdravljam inicijative civilnog društva i pojedinaca koji aktivno rade na podizanju svesti o ovom problemu. Naša deca zaslužuju bezbedno okruženje u kojem mogu da razvijaju svoje potencijale i grade svetlu budućnost. Takođe, važan deo ovog procesa je konstantan dijalog – sa decom, roditeljima i nastavnicima – kako bismo svi zajedno delovali i radili na sprečavanju nasilja.“
Macura je ukazala i na to da, iako statistički podaci pokazuju smanjenje određenih oblika nasilja, njegove manifestacije postaju sve brutalnije.
„Ono što posebno zabrinjava jeste da nasilje, iako možda nije češće, postaje drastičnije. Ne smemo čekati povode kao što su obeležavanja važnih datuma da bismo govorili o nasilju – to mora biti svakodnevna tema.“
Sonja Šćekić, direktorka Sigurne kuće u Nišu, u kojoj radi Savetovalište za decu žrtve nasilja je ukazala na duboke psihološke posledice koje nasilje ostavlja na decu, bilo da su žrtve, svedoci ili počinioci.
„U okviru naše ustanove prošle godine, u septembru, otvoreno je Savetovalište za decu žrtve nasilja, koje pruža terapeutske usluge deci sa iskustvom nasilja. Upućivanje dece vrši Centar za socijalni rad. Od osnivanja, pa do danas, ukupno je 14 dece bilo uključeno u terapeutski tretman. Tokom tretmana, pored dece, u seanse su uključeni i roditelji, tako da se paralelno radi i sa detetom i sa porodicom. Važno je da budemo svesni da nasilje ostavlja teške posledice na psihofizički razvoj deteta i na njegovo socijalno funkcionisanje. Kroz terapeutski rad, nastojimo da detetu pomognemo da iskustvo nasilja ne preraste u traumu koja će ga pratiti tokom čitavog života, već da to iskustvo ostane samo deo prošlosti“, naglasila je Šćekić.
Roditelji ili staratelji dece koji dolaze na tretman izrazili su zadovoljstvo postignutim rezultatima. Primećuju se smanjenje ili nestanak simptoma koji su postojali kod dece.
Simptomi koje roditelji uočavaju nakon traumatskih iskustava kod dece mogu biti raznoliki – od psihosomatskih tegoba poput bolova u stomaku ili glavi, do problema sa spavanjem, anksioznosti, depresije, pa čak i izbegavanja škole. Deca često pokušavaju sama da se nose sa problemom, ali to je obično bezuspešno, zbog čega je ključna uloga stručnjaka. Ono što je posebno značajno jeste da je ovo prvo i jedino savetovalište ovakvog tipa u Srbiji, i nalazi se u Nišu. Rad savetovališta podržala je Skupština grada Niša, a sve usluge koje pružamo su besplatne za decu koja dobiju uput od Centra za socijalni rad“, rekla je Sonja Šćekić.
Na pitanje da li je vršnjačko nasilje u porastu ili samo postalo vidljivije, Jasmina Gejo iz Školske uprave kaže da jeste vidljivije putem društvenih mreža i modernih medija, ali ono što dodatno zabrinjava jeste brutalnost kojom se nasilje ispoljava, kao i sve učestaliji slučajevi digitalnog nasilja koji ostavljaju ozbiljne posledice, poput pokušaja ili, nažalost, realizovanih samoubistava kod dece zbog socijalnog pritiska i izolacije.
„Škole su, srećom, i dalje bezbedno okruženje, ali postoji percepcija u javnosti da se određeni slučajevi zataškavaju. Smatram da je problem često u nedovoljnoj komunikaciji između škola i roditelja. Roditelji nisu uvek adekvatno informisani o naporima koje škole ulažu u prevenciju i rešavanje nasilja. Važno je istaći da je obrazovni sistem jedini koji dopire do sve dece i zato nosi ogromnu odgovornost, ali i priliku da deluje preventivno.„
Škole imaju jasne procedure u slučaju incidentnih situacija, a reakcija škola, u saradnji s policijom i drugim institucijama, često bude brza i adekvatna, kao što je bio slučaj s nedavnim incidentom u kojem su svi učenici ostali bezbedni.
Kada govorimo o prisustvu policajaca u školama, mišljenja su podeljena. Iako to može delovati preventivno, nije dovoljno samo po sebi. Mnogo se očekuje od prosvetnih radnika, ali potrebno je uključiti i širu zajednicu u rešavanje ovog problema, kako bismo pružili podršku deci i sprečili ozbiljne posledice nasilja. Uz to, izuzetno je važna psihološka pomoć žrtvama nasilja, kako bi se omogućila njihova rehabilitacija i povratak u zdravo okruženje, zaključili su sagovornici na konferenciji.
Konferenciji će prisustvovati predstavnici Ministarstva bez portfelja ministarke Tatjane Macure, Ministarstva prosvete, načelnik Školske uprave Niš Predrag Nešović i predstavnici grada Niša.
