Glas Juga 
Veliki pesnik Branko Miljković pronađen je u noći između 11. i 12. februara, pre 63 godine, obešen o drvo na periferiji Zagreba, a kontroverze o uzroku smrti i danas traju.
Prema zvaničnoj verziji, „Princ poezije” je 1961. godine izvršio samoubistvo, a prema nezvaničnim interpretacijama, koje je podržavao i deo njegovih savremenika, on je navodno ubijen iz političkih razloga.
Tokom života koji je trajao samo 27 godina, Miljković je napisao antologijske knjiga poezije „Uzalud je budim” (1957), „Smrću protiv smrti” (1959), „Vatra i ništa” (1960), „Poreklo nade” (1960) i „Krv koja svetli” (1961).
Rodio se 29. januara 1934. godine u Nišu u porodici koja potiče iz Gadžinog Hana i Zaplanja. Živeo je u Gadžinom Hanu, Nišu, Beogradu i Zagrebu.
U Nišu se, tradicionalno, od 1971. godine dodeljuje nagrada za najbolju zbirku poezije koja nosi njegovo ime.
Škola „Branko Miljković“ u Nišu jedina je škola u Srbiji koja nosi ime srpskog princa poezije, kao i jedna gradska ulica. Spomenik posvećen Branku Miljkoviću se nalazi na platou ispred Narodnog pozorišta u Nišu.
Pisac Dejan Stojiljković tvrdi da je Miljković ubijen
Tome je prethodilo, kako je opisao u romanu, hapšenje u kafani gde je uzvikivao “Zašto ubijaju pesnika u socijalizmu”. „Zvezda nad prazninom“ privlači pažnju od kako je proletos objavljen, zato što je zasnovan na istinitim događajima, a pre svega na njegovoj tvrdnji da Branko Miljković nije umro, nego je ubijen po naredbi UDBE.
Beživotno telo Branka Miljkovića nađeno je u rano jutro, 12. februara 1961. u Ksaverskoj šumi, na periferiji Zagreba, kako kleči obešen o drvo debljine dečje ruke. Imao je 27 godina.
Stojiljković kaže da su dokumenti iz tog vremena sakriveni ili uništeni, a da je on, u Zagrebu gde je boravio kako bi istražio okolnosti pod kojima je umro Branko Miljković, pričao sa penzionisanim ljudima iz Službe koji su bili aktivni u vreme Miljkovićeve smrti.
„Prema istraživanjima koje sam ja sproveo i tvrdnjama njegove porodice, definitivno se radi o ubistvu. A šta se tačno desilo, verovatno nikada nećemo saznati“, kazao je Dejan Stojiljković.
Zvezda nad prazninom
U knjizi opisuje Miljkovićevo ubistvo i šta se desilo u kafani u kojoj je uhapšen zato što je uzvikivao „zašto ubijaju pesnika u socijalizmu“, onako kako je otkrio, naravno stilizovano i primereno fikciji.
Roman prati poslednje tri godine Brankovog života, sa reminiscencijama na njegovo detinjstvo i rane godine. Bavi se tragičnom sudbinom genijalnog umetnika u večitom sukobu sa svetom, i istovremeno priča o državi i njenoj Službi bezbednosti.
U romanu, Branko Miljković nije mračan, onakav kakvog ga znamo sa fotografija, zato što ga prijatelji opisuju kao druželjubivog, duhovitog momka, koga su žene obožavale. I koji je napisao „Uzalud je budim“, po mnogima najlepšu ljubavnu pesmu u srpskoj književnosti.
Dejan Stojiljković tvrdi da se Miljković predstavlja kao pesnik smrti samo da bi se predstavio kao mlad čovek sklon samoubistvu, kako bi se sakrila istina o njegovoj smrti.
