„Gradski rudari” traže priznanje: 50.000 ljudi u Srbiji živi od sakupljanja otpada, zakon ih i dalje ignoriše

89

Sakupljači sekundarnih sirovina, često nazivani i „gradski rudari“, već decenijama obezbeđuju egzistenciju za svoje porodice i značajno doprinose reciklažnoj industriji, ali njihov rad u Srbiji još uvek nije zakonski priznat. Procene pokazuju da između 40.000 i 50.000 ljudi preživljava upravo od ovog posla, iako je on trenutno u sivoj zoni.

U toku je priprema izmena i dopuna Zakona o upravljanju otpadom, a Radna grupa pozvala je sve zainteresovane da daju predloge. Yurom centar iz Niša i Republički sindikat sakupljača sekundarnih sirovina izradili su zajedničke predloge kojima traže formalizaciju rada individualnih sakupljača, ali i unapređenje efikasnosti u celokupnom procesu upravljanja otpadom.

Prema važećem zakonu, sakupljanjem otpada mogu da se bave samo pravna lica, dok je fizičkim zabranjeno. To praktično znači da su desetine hiljada ljudi koje svakodnevno sakupljaju i prodaju sekundarne sirovine – nevidljivi u očima države.

„Očekujemo da do kraja godine usvojene izmene budu istorijske i da donesu revolucionarne promene za ove ljude. Predložili smo četiri modela formalizacije rada, kroz koje bi se sakupljači uključili u sistem i time se rešila višedecenijska nepravda. Njihova uloga u očuvanju životne sredine i energetskoj efikasnosti je nemerljiva, a doprinos meri na oko 160 miliona evra godišnje“, izjavio je Osman Balić, direktor Yurom centra.

Predlog Yurom centra obuhvata formiranje registra individualnih sakupljača, razvoj socijalnih zadruga i preduzetništva, poveravanje poslova separacije registrovanim sakupljačima, kao i vraćanje mogućnosti da fizička lica zakonski obavljaju ovu delatnost.

Osim ekonomske nesigurnosti, „gradski rudari“ se suočavaju i sa velikom društvenom stigmom. U Sindikatu podsećaju da bi priznavanje njihovog statusa značilo i obezbeđivanje prava na socijalno i penziono osiguranje, ali i bolju saradnju sa lokalnim samoupravama.

„U Srbiji ima između 40 i 50 hiljada sakupljača otpada. Oko 10.000 njih su profesionalci, ali iza svakog stoji porodica. To znači da više od 150.000 ljudi zavisi od ovog posla. Samo u naselju kod Jevrejskog groblja u Nišu, 73 odsto stanovnika se bavi sakupljanjem sekundarnih sirovina. Zato je krajnje vreme da država prizna njihovu ulogu i omogući im dostojanstven život“, poručio je Šaban Salijević, predsednik Republičkog sindikata sakupljača.

Prema podacima Yurom centra, ukupna vrednost doprinosa sakupljača otpada procenjuje se na 164,6 miliona evra godišnje. Njihov rad omogućava da čak 87 odsto kućnog otpada ne završi na deponijama, već u procesu reciklaže, što ih čini jednim od najznačajnijih, ali i najnevidljivijih aktera u očuvanju životne sredine.