Violeta Milićević 
Nišlije nisu svesne kakvo blago čuvaju u depou Narodnog muzeja u Nišu. Jedinstvena Pašina fontana, koja je u 18. veku iz Istanbula stigla u Niš, predstavlja važno kulturno dobro, a prema rečima arheologa i člana Saveta za kulturu Grada Niša prof.dr Miše Rakocije, nažalost skroz je zapostavljena i zaboravljena. Zahvaljujući njegovoj inicijativi, postoji mogućnost da se ona izloži očima javnosti, a sigurno će izazvati veliku pažnju svih putnika koji u ovaj grad svrate.
“Ovo je jedan od najznačajnijih očuvanih spomenika ove vrste u Otomanskoj imperiji. To je jedno izuzetno, zanatsko i umetničko savršenstvo”, istakao je prof. Rakocija.
Ovu fontanu je u 18. veku iz Carigrada u Niš doneo Hafis Paša. Jedno vreme je bila u Sofiji, pa u Beogradu ispred konaka knjeginje Ljubice, da bi se trajno nastanila u Nišu sedamdesetih godina prošlog veka.
Prof. dr Miša Rakocija; Foto: Glas juga
“Fontana ili vodoskok, poslednjih 100 godina je pogrešno zvana “niški šedrvan”. Šedrvan je verski objekat koji ide uz džamiju i služi za ritualno pranje. Ovo je fontana ili vodoskok koji se nalazio u okviru Hafis Pašinog konaka, na mestu današnjeg hotela “Park””, objašnjava Glasu juga dr Rakocija.
Hafis Paša dolazi na službu u Niš krajem 18. veka i tada je sa sobom doneo vodoskok. Bugri su kasnije spalili konak, ali na sreću ova fontana nije uništena. Oni su je odneli u Sofiju, da bi se 1927. godine vratila u Niš na inicijativu Srbije i tada je bila postavljena u parku. Desetak godina kasnije je Dragiša Cvetković fontanu poklonio Beogradu i ona se nalazila ispred Konaka Knjeginje Ljubice gde je oštećena. U svoj Niš se vratila pre pola veka i bila čuvana u Logoru Crveni Krst.
“Ona je skroz zaboravljena prepuštena propadanju. Mi nismo svesni kakvo blago imamo. Turska nema takvu fontanu. Vlasti Burse su na osnovu fotografije napravili kopiju, jer su želeli da imaju tu lepotu. Mi imamo original, samo treba da se zalepi i eventualno doda neki deo”, istakao je prof. Rakocija.
Pašina fontana je podignuta u mermeru, po sredini ima kupolu, sa bazenom kvadratne osnove, u čijem je centralnom delu kula sa izvanrednom arabeskom i stubovima sa glavama životinja, iznad kojih izbijaju mlazevi vode.
Ovo je jedan od najznačajnijih očuvanih spomenika ove vrste u Otomanskoj imperiji. To je jedno izuzetno, zanatsko i umetničko savršenstvo koje se pokazalo na niškom vodoskoku, kaže dr Miša Rakocija, arheolog i član Saveta za kulturu Grada Niša.
Niška razglednica; Foto: Odeljenje periodike Narodne biblioteke u Nišu
Za šta je služila?
U konacima su postojale prostorije koje su se zvale divanhana, to je neka vrsta sobe za razgovor. Ispred sobe je bila fontana koja je služila da od žubora vode ne može da se prisluškuje.
Foto: arhivska fotografija; Narodna biblioteke Niš
Inicijativa da se Pašina fontana rekonstruiše
Pre nekoliko godina GO Medijana je porenula inicijativu da se vodoskok obnovi. Napravljen je i projekat njene restauracije. Postoji i ponuda konzervatora Mileta Simića da on fontanu rekonstruiše i stavi u funkciju.
Inicijativu je ponovo pokrenuo prof. dr Miša Rakocija na Savetu za kulturu grada Niša. Njegov predlog podržala je i gradonačelnica Niša, a ideja je da se ona izloži u novoprojektovanoj zgradi Narodnog muzeja kako bi se sačuvala od ponovnog uništenja.
“Ideja je da se pročiste sve mlaznice i da se ona vrati u funkciju. Ona je jedinstvena i siguran sam da bi bila prava turistička atrakcija i jedno novo obeležje grada”, zaključio je dr Rakocija.
Prof. dr Miša Rakocija sprema i publikaciju u kojoj će biti objašnjene sve činjenice Pašine fontane, koja bi mogla da predstavlja pravi kulturno-istorijski ali i turistički vodič za buduće generacije.
