Violeta Milićević 
Fudbal u Nišu ima dugu i bogatu tradiciju, a prvi klubovi počeli su da se osnivaju još početkom prošlog veka. Najstariji niški fudbalski klub „Sinđelić“ osnovan je 1918. godine, a ubrzo su nastali i drugi timovi koji su stekli svoje verne navijače. Rivalstva između tih ekipa postala su neizbežna, a od tada su se oblikovali i prvi sportski običaji i pravila ponašanja kako na terenu, tako i na tribinama.
Mirko Radenković, novinar Niških novina, dao je 1934. godine u svom izveštaju slikovit prikaz tadašnjeg ponašanja fudbalskih timova i publike. Istoričar Boban Janković nas podseća da u broju 37 Niških novina, na šestoj strani, on piše o fer pleju, disciplini na terenu, ali i o problemima sa ponašanjem kako fudbalera, tako i navijača.
„Specijalno u fudbalu, disciplina pojedinaca i timova su nešto što ovoj igri daje i jedan deo draži. Pokoravanje odlukama sudije, naredbama svog kapitena, poštovanje protivnika i ukazivanje pažnje publici oduvek su bili razlog da fudbalska igra bude ne samo zanimljiva no i lepa. Na žalost, u poslednje vreme u fudbalu se kod nas u mnogo čemu otstupilo…“, napisao je Radenković.
On je istakao da su futbaleri postajali sve nedisciplinovaniji, vređali su sudije, protivnike i navijače, a često nisu pozdravljali pobednike nakon utakmice. Osim toga, opisana je i navika da su se protivnički timovi često napuštali teren u neredu, bez međusobnog pozdravljanja ili čestitanja pobede. Radenković, međutim, pozdravlja propise koji su tada uvođeni u cilju očuvanja discipline i sportskog ponašanja, uključujući obavezno pozdravljanje protivničkog tima i čestitanje pobede.
“Timovi su pre početka igre i pozdravljali jedan dugog, ali posle igre, kada je jedan od njih već pobednik, a drugi pobeđen – pozdravljanje je onda po pravilu nedostajalo. Protivnici su obično napuštali teren u neredu. Mesto pozdrava oni su posle igre obično vređali jedan drugog. Protivniku, koji je pobednik, pobeđeni nikada nije čestitao pobedu. Zbog poraza pobeđeni nije birao način da izrazi svoju mržnju prema pobedniku”, pisao je Radenković.
Foto: Istorijski arhiv Niš; Fotografija iz 1989.godine
Na tribinama, ponašanje publike takođe nije bilo uvek sportski.
„Za fudbal i sport uopšte publika je izvor života“, kazao je Radenković, ali je istakao da je u Nišu tadašnji deo publike često ponašao prema protivničkim timovima kao prema „krvnim neprijateljima“, ne pokazujući nikakvo poštovanje.
Aplauzi za suparničke timove bili su retkost, a često su ih pratili povici poput „ua!“ što je negativno uticalo na celokupnu atmosferu na stadionu.
Za sreću J. n. savez je dobro uvideo da nogomet ima mnogo štete od toga. Uvidelo se da će futbaleri samo, makar i neznatnim, propisima discipline i reda naterati i naučiti da budu i da se osećaju pravim sportistima. I zato do sada, kada već važe propisi o izlaženju na teren i vraćanju sa ovoga i kada se protivniku sem pozdrava mora lično čestitati.
Zato će sada futbalska igra biti sportskija no do sada. Pojedinci i celi timovi kao što misle o tome kako da savladaju protivnika neće više smeti da zaborave dužnost koju imaju prema protivniku, publici i sudijama. Neće, pa makar se u izgri i ne ostvarile sve nade.
Za futbal i sport uopšte publika je izvor života. I zbog toga se njoj od strane sportista ukazuje svaka čast i uvažavanje. Pored ostalog, pojedinci i ekipe uvek, pre početka takmičenja, upućuju pozdrav i publici. I bez obzira na to da li je ona prijateljska ili neprijateljski raspoložena prema njima. U većini slučajeva ova pažnja sportista prima se od strane publike sa simpatijama. I najčešće publika na ovo ukazivanje pažnje odgovara aplauzom”, pišu Niške novine.
Foto: Istorijski arhiv Niš; Fotografija iz 1996.godine
Janković smatra da su ovi izveštaji iz prošlosti dragoceni za razumevanje sportskog duha tog vremena.
“Iz ovog novinskog članka možemo zaključiti kako se ponašala niška publika pre 90 godina na tribinama niških fudbalskih stadiona. Mnogo toga je ostalo i do dan danas što se tiče ponašanja i fudbalera i navijača”, kazao je Janković.
Vremena su se menjala, menjali su se i fubalski klubovi, mnogi od njih su ugašeni, poput Građanskog, Pobede, Gajreta, itd. Ovaj članak iz 1934. nam daje najslikovitije stanje u sportskom životu tadašnjeg Niša
