Emilija Marjanović 
U Nišu će sutra u 20 časova biti održana premijera predstave Opasne veze Kristofera Hemptona, u režiji Stevana Bodrože. Predstava je nastala po motivima romana Šodera de La Kloa, a specifičnost ovog izvođenja je ekskluzivni prevod koji je pripremila Marija Stojanović, prilagođen glumcima i savremenom jeziku.
Glumica Katarina Mitić Pavlović ističe kako je priprema uloge bila izazovna.
„Većina nas možda i ne zna imena likova koje igramo u Lojpu. Tu ulogu je ranije igrala jedinstvena Glen Kloz i, naravno, uvek se zapitate da li je opravdano uopšte upuštati se u tako nešto. Nekako vam se čini da je to teret kada je neko tako veliki pre vas tumačio isti lik. Međutim, onda sednete i shvatite da mi sada radimo nešto potpuno drugačije – ona i ja smo potpuno različite i ne možemo igrati isto. Ja ovu ženu doživljavam kao izuzetno tužnu i nesrećnu osobu, koja sve što radi čini iz duboke potrebe za slobodom i ljubavlju. Ono što ona tokom komada shvata, a što je po meni veoma važno, jeste da zapravo ne zna šta je ljubav. Ne možete očekivati da ljubav primite ako ne umete da je date. Mislim da je to, u stvari, najveća tragedija tog ženskog lika“, objašnjava Katarina.
Glumica Maja Vukojević Cvetković dodaje da nas opasne veze uče da takav ishod može da se dogodi, ali i da ne mora, jer je kraj samo epilog svih događaja koji mu prethode.
„Ova predstava je svojevrsni šamar celokupnom društvu, koje je u suštini ostalo isto i tada i sada. Zaista mislim da čovek ima slobodnu volju izbora – da odluči kakav će biti, da li cilj opravdava sredstvo i da li je taj cilj uopšte vredan kada se do njega dođe“, kaže Maja.
Ona takođe ističe da se ljudska priroda ne menja i u suštini ostaje ista.
Režiser Stevan Bodroža objašnjava izazove pripreme predstave i odnos prema filmskoj adaptaciji.
„Publika nas sa velikim nestrpljenjem očekuje. S obzirom na to da smo imali malo više godina kada je film izašao, za nas je bilo izazovno ne porediti predstavu sa filmom, jer je film bio intrigantan za to vreme. Po drami Kristofera Hemptona, koja je urađena po motivima romana Šodera de La Kloa, predstava se igra i na Brodveju, i u Americi. Film je jedna svojstvena adaptacija te drame, ali scenarijo je uvek kraći i sažetiji – u filmu se manje priča nego u pozorištu.
On kaže da nije želeo da ga film na bilo koji način optereti.
„Ono što sam želeo jeste da zajedno sa glumcima Niškog pozorišta dosegne te likove, te sudbine i te strašno teške sudbine. Kada sam kao dete gledao film davne 1988, ti likovi su mi bili fascinantni – divio sam im se zbog moći da spletkare i manipulišu drugima. Sada se pitam koliko su ti ljudi nesrećni, šta ih je dovelo do toga da postanu takva ljudska bića i kakvi su to užasni životi morali biti da bi morali da se bore za moć i ljubav. Oni ne mogu samo da dobiju ljubav, nego moraju da je otmu, da manipulišu, da bi dobili emocije drugih. Ovo delo izuzetno dobro opisuje te mehanizme i prazninu koja stoji iza toga. Predstava je aktuelna i mislim da će publika disati zajedno sa glumcima koji su napravili, mogu slobodno reći, predivne uloge. Posebno je važno napomenuti da je Narodno pozorište Niš naručilo i platilo novi prevod, ekskluzivno za potrebe ovog projekta“, naglašava režiser.
Premijera predstave obećava duboko emotivno iskustvo i psihološki intenzivan uvid u složene ljudske odnose, dok ekskluzivni prevod doprinosi prirodnosti izvođenja i savremenom izrazu glumaca.
