Violeta Milićević Aleksandar Stanković iz Niša, zaljubljenik je u arapske zemlje i arapsko pismo, a iako mu to nije struka, on govori arapski jezik već 30 godina i jedini je arapski kaligraf u Evropi. Osim arapskom Aleksandar se bavi i srpskom i latiničkom kaligrafijom. Aleksandar se lepim pisanjem bavi više od deset godina, a ona je došlo sasvim spontano u njegov život, nakon što je počeo da uči arapski jezik.
Počeo je da uči ovaj za mnoge težak jezik samostalno, još kao dete, a otkriva nam da i danas ima istu ljubav prema jezicima.
“Prvi put sam se sa ovim jezikom upoznao još kao dete, sa 12 godina na letovanju. Tada sam pronašao kutijicu od filma za foto aparat. Na deklaraciji se nalazio arapski tekst i mene je to privuklo. Počeo sam da prepisujem ono što je pisalo iako nisam imao nikakvo predznanje o tom jeziku niti sam poznavao slova”, priseća se ovaj Nišlija.
Zanimljivo je to da u Nišu nema studijske grupe za araski jezik, niti bilo kakve škole za učenje. Snalazio se i učio oslanjajući se na samog sebe.
“Ne znam kako da vam objasnim, to je dar od boga. Privukla me je lepota tih slova. Kasnije sam i upoznao jednog dečaka kome je otac iz Sirije, pa me je on malo uputio u tajne tih slova, a kasnije i izgovora tih slova-samiglasova”, kazao je Stanković.
Foto: Glas juga
Dodaje da mu nije bilo teško da navikne ruku da piše s desna na levo kao Arapi. Veći mu je problem bio da nauči da čita arapski jezik. Imao je poteškoće i da nađe knjige.
“Postoji jedno uvraženo mišljenje da arapski tekst kada čitate možete da razumete samo tri četvrtine, a ostali deo je stvar tumačenja. Arapsko pismo ne poznaje kratke samoglasnike. Oni pišu isključivo suglasnike. Ukoliko neko ko ne zna arapski jezik, neku reč može da pročita na pogrešan način. Moglo bi da se kaže da svaku reč moraš da znaš napamet da bi mogao da je pročitaš”, ističe Aleksandar Stanković.
Intervju za irački nedeljnik Mejsan (Nil i Eufrat) izlazi u Iraku i Egiptu
Nakon učenja arapskog jezika i otkrivanja tajni i lepote te zemlje, kaligrafija mu je došla sasvim prirodno. I lepo pisanje je učio samostalno, problem mu je bio i pribor. Sam je pravio olovke, a vežbao prepisujući tekstove iz raznih časopisa. Bilo je trenutaka kada je želeo da odustane, ali sada je kaligrafija deo njega.
“Kaligrafija mi je omogućila da učestvujem na izložbama u čitovom svetu, a sam tim i steknem mnogo prijatelja. Upoznao sam i mnoge kulture”, rekao je Aleksandar.
Foto: Glas juga
On piše latiničnu kaligrafiju, ćiriličnu i arapsku. Za ovu umetnost potreban je poseban pribor.
“Mogu da se koriste četke, čelična pera, guščja pera, sve zavisi šta se piše. Za arapsku kaligrafiju se koristi isključivo pero trske ili od bambusa koje je oblikovano na poseban način. Takođe se koristi i poseban papir”, objasnio je on.
Aleksandar je učestvovao na mnogim izložbama u zemlji i inostranstvu. U svom gradu je imao i izložbu arapske kaligrafije prvi put u istoriji Srbije koju su otvorili ambasadori arapskih zemalja. Osim u Nišu, samostalno je izlagao i u Prokuplju, Despotovcu, Paraćinu, Aleksincu Beogradu…. Učestvovao je u nekoliko likovnih kolonija. Sarađivao je sa egipatskom ambasadom, a ona se ogledala u vidu ispisivanja kaligrafije. Bio je i angažovan na ispisivanju kaligrafije u rezidenciji NJE ambasadora Turske u Beogradu.
Foto: Glas jugaJedini je u Evropi učestvovao na izložbi u Egiptu i u konkurenciji od preko 300 umetnika dobio nagradu. Ističe da je za njega najveća nagrada učestvovanje na izložbi jer ja nije školovani umetnik. Ipak učenjem i upornošću istakao se u tom svetu pa je sada i član Udruženja arapskih kaligrafa.
“Arapski jezik je lep, jako težak, ali i jezik koji ima najlepšu poeziju zahvaljujući kojoj sam osvojio i svoju suprugu”, zaključio je na kraju Aleksandar Stanković.
