Jedan od najboljih poznavalaca gljiva, Dragan Kugler, poznat i kao „majstor šume”, odveo nas je na planinu Seličevicu u Zaplanju kod Niša, u potrazi za fascinantnim primercima gljiva. Njegovo znanje o prirodi i gljivama je impresivno, a čitaocima Glasa juga pokazao je šta sve priroda može da ponudi onima koji su voljni da se povežu s njom.
Na Seličevici, koja podseća na Jastrebac, nalazi se raznovrsna flora i fauna, ali ono što je privuklo Draganovu pažnju su gljive, posebno Macrolepiota procera, poznata kao velika sunčanica.
„Ovo je jedna od najfantastičnijih gljiva – uvek je u top 15, za one koji znaju da je podele od loših sunčanica i vrlo je primenljiva gljiva. Miriše na orašaste plodove“, kaže Dragan dok nam pokazuje primerak sunčanice koji je malo prosušen, ali je i dalje zadržao svoju prirodnu lepotu.
„Ima tipičnu zmijoliku šaru i “pokretan” prsten. To znači da prsten nije srastao sa ručkom i može da klizi. Kada skinete prsten i stručak, koji nije jestiv jer je tvrd, dobijate savršenu podlogu za picu. Ova gljiva može i da se izreže na komade i ispohuje ili koristi umesto krompira u musaki.“
Draganov objašnjava da se nalazi u sred bukove šume, na visini od oko 700-800 metara, a upravo je jesen prava sezona za gljive. Za Seličevicu kaže da je prelepa, pitoma planina, sa raznovrsnom šumom.
„Još uvek se osećaju one suše, ali kišice koje su pale ulivaju nadu da će jesen biti dobra, a znamo da je jesen najbogatija gljivama. Prve će krenuti četenarske gljive, rujnice i borovnjače, a kasnije će se pojaviti, ovde u bukvi, meni najdraži, crveni vrganji. Posebno volim boletus pinophilus, ili kako Italijani kažu “testa rossa”. Njegov miris nije toliko jak kao kod drugih vrganja, ali je zato prepun ukusa“, objašnjava.
Osim gljiva, Dragan nas upoznaje i sa drugim zdravim “blagom” iz njegove korpe.
„Evo, ovo su divlje jabuke, a pored njih je klaminta, poznata kao, kako je Englezi zovu “kraljica koja leči tugu”. Ona stvarno leči tugu i depresiju. Njeni listovi imaju miris koji podseća na nanu i poznata je po svojim lekovitim svojstvima.“
Dragan Kugler nije oduvek bio zaljubljenik u prirodu. On je inženjer koji je nekada radio na železnici, a kasnije vodio privatni biznis. Ipak, pre nekoliko godina doživeo je preokret i posvetio se gljivarenju i istraživanju biljnog sveta u okolini sela Čamurlije, gde živi sa porodicom.
„Vraćajte se prirodi, učimo ponovo od nje i napravimo sa njoj ravnotežu“, poručuje Kugler.
Danas, Dragan nije samo stručnjak za gljive, već i pravi majstor u pravljenju tinktura od lekovitih gljiva. Njegov eliksir od vodnjike postao je poznat po tome što „diže iz mrtvih“. Njegova misija je da ljudima prenese ljubav prema prirodi i podseti ih na važnost vraćanja ravnoteže sa okolinom.
„Priroda nam nudi hranu budućnosti, koja je zapravo hrana prošlosti, samo smo zaboravili na nju“, zaključuje Dragan.
8 komentara
BRAVO ZA DRAGANA
Dragan je majstor za gljive i prirodu bravo
Разумем га, негде у том погледу смо истомишљеници, поздрав за Драгана!
Coveka licno poznajem i znam da je 100% u pravu. Cinimi se da on 3/4 vremena u godini provede u planini. Inace covek je iz sela Camurlija kod Nisa. Jos jednom veliki pozdrav za ovog coveka.
Kad bi prosli pored ovog coveka svi bi pomislili da je neki beskucnik ali istina je sasvim drugacija.
Po odeći se ne procenjuje ljudska duša ni inteligencija oduvek se kazivalo” odelo ne čini čoveka”
Tako se gljive ne beru. Treba ostaviti koren- micelij. Dogodine tu više neće rasti gljiva.
Tako se gljive ne beru. Treba ostaviti koren- micelij. Dogodine tu više neće rasti gljiva.