Violeta Milićević 
U Nišu je održano drugo javno slušanje posvećeno izmenama i dopunama četiri važna zakona iz oblasti izbornog procesa. Odbor Skupštine Srbije za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu organizovao je skup na kojem su predstavljeni Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika, Zakona o lokalnim izborima, dopuna Zakona o izboru predsednika Republike, kao i izmene Zakona o Ustavnom sudu.
Predlagač izmena, narodni poslanik Miroslav Petrašinović, istakao je da je osnovni cilj unapređenje izbornog zakonodavstva i jačanje poverenja građana u izborni proces.
„Ove izmene su plod naše saradnje sa međunarodnom posmatračkom misijom OEBS-a i ODIHR-a, a sve u cilju unapređenja izbornog procesa i izbornih prava u Republici Srbiji“, rekao je Petrašinović.
Obavezna obuka za biračke odbore i komisije
Jedna od najvažnijih novina odnosi se na uvođenje obavezne obuke za sve članove biračkih odbora, kao i za članove gradskih i opštinskih izbornih komisija.
„Sada je jasno propisano da svako lice koje učestvuje u izbornom procesu mora da prođe obuku i da ima potvrdu. Time želimo da povećamo stručnost i odgovornost u sprovođenju izbora“, naglasio je Petrašinović.
Obuke će organizovati Republička izborna komisija, koja će voditi i registar svih obučenih lica. Potvrda će važiti tri godine, a biće predviđene i sankcije za one koji krše pravila ili učestvuju u nepravilnostima.
Više lista, veći izbor za građane
Izmenama zakona predviđeno je i da birači mogu svojim potpisom podržati više izbornih lista, što bi, prema rečima predlagača, trebalo da doprinese većem stepenu pluralizma, naročito u manjim sredinama.
„Na ovaj način želimo da omogućimo veći broj izbornih lista i širi izbor građanima“, rekao je Petrašinović.
Istovremeno, omogućeno je da se određeni nedostaci u dokumentaciji izbornih lista naknadno otklone, umesto da liste budu automatski odbijene.
Stroža pravila za manjinske liste
Poseban deo izmena odnosi se na liste nacionalnih manjina. Predviđeno je da podnosilac takve liste mora biti politička organizacija registrovana kao stranka nacionalne manjine, dok u nazivu liste mora jasno biti naznačeno koju manjinu predstavlja.
U slučaju koalicija manjinskih stranaka, u nazivu liste moraće da budu navedeni svi učesnici, dok će grupe građana koje žele status manjinske liste morati jasno da istaknu interese koje zastupaju.
Kako je objašnjeno, cilj ovih izmena je sprečavanje zloupotreba i situacija u kojima birači ne mogu jasno da prepoznaju da li je reč o manjinskoj listi.
Kraći rokovi i efikasniji izborni postupci
Značajne izmene odnose se i na postupanje Ustavnog suda u izbornim sporovima. Rok za dostavljanje dokumentacije skraćen je sa osam na tri dana, dok je rok za donošenje odluke preciziran na 20 dana.
Takođe, produžen je rok za ponavljanje izbora sa 10 na 30 dana, kako bi učesnici imali više vremena za pripremu i kampanju.
Nastavak reformi i evropski standardi
Na skupu je naglašeno da Srbija nastavlja da unapređuje izborno zakonodavstvo u skladu sa preporukama međunarodnih organizacija i evropskim standardima. Najavljeno je da će naredni koraci uključivati izmene zakona koji se odnose na sprečavanje korupcije i finansiranje političkih stranaka.
„Cilj je da građani imaju poverenje u izborni proces i da svaki glas bude zaštićen“, poručio je Petrašinović.
Na javnom slušanju čuli su se i kritički tonovi iz opozicije, čiji predstavnici smatraju da su predložene izmene nedovoljne i da ne rešavaju ključne probleme izbornog procesa. Pojedini učesnici ocenili su da se radi o „kozmetičkim promenama“, uz upozorenje da bi pojedina rešenja mogla otvoriti prostor za zloupotrebe.
