Violeta Milićević 
Spomenik prirode “Cerjanska pećina” nalazi se na Kalafatu, manjoj planinskoj celini, koja se ponekad izdvaja kao najzapadniji deo Svrljiških planina, a nalazi se severno od Niša. Bogata je nakitom, stalaktitima, stalagnitima, a posebno helaktitima po čemu su karakteristični veliki pećinski sistemi. Nisu samo heliktiti to što krasi Cerjansku pećinu, već su tu i retke životinje. Ona je dom zaštićenim vrstama slepih miševa, kao i vatrenog daždevnjaka – crno-žute boje koji često gamiže oko nogu posetilaca.
Jedinke šarenog daždevnjaka registrovane su u unutrašnjosti pećine Provalija na udaljenosti od 2500 metara od ulaza. Aktivne su tokom čitave godine. Primećeno je da se grupišu oko naturalnih biljnih ostataka, vodom unetih greda i delova debala. Jedinke su pronalažene na istom mestu u više navrata, što znači da im je radijus kretanja izuzetno mali. Kada bi se usled dugotrajnih kiša povećao nivo vode, ranije registrovane jedinke nisu više pronalažene na istom mestu, već nizvodno u većim dubinama pećine, ili nisu pronalažene uopšte.
“Prvi put kada sam ušao u pećinu video sam da ima mnogo daždevnjaka, a posebno larvi daždevnjaka i to mi je bilo fascinantno zato što nisam nigde video toliko jedinki na jednom mestu. To me je izazvalo pa smo počeli dalja istraživanja i kada smo došli do dalekih dubina i preko 2500 metara mi smo i dalje sretali daždevnjake. Tada smo počeli da ih detaljnije proučavamo, počeli smo da ih obeležavamo i fotografišemo, tako da smo znali svakog od njih. Posle nekoliko godina smo ih pronalazili u vrlo dobrom stanju i zaključili da oni opstaju u tim mračnim uslovima, da se hrane. Posebno je zanimljivo to što to nisu životinje koje su prilagođene životu u pećini, njih je voda unela, ali one nemaju mogućnost da izađu napolje jer je pećina toliko komplikovana za te vrste organizama koje kada jednom upadnu u pećinu teško mogu da izađu”, rekao je Glasu juga Danko Jović iz Zavoda za zaštitu prirode.
View this post on Instagram
Cerjanska pećina bogata različitim vrstama zglavkara, a među najznačajnijim je trogloksena tvrdokrilica, koja je balkanski endemit i zaštićena vrsta. Od drugih vrsta faune ovde se mogu pronaći šareni daždevnjak, različite vrste žaba i guštera, kornjače, smukovi. Kao i svaka pećina, i Cerjanska pećina je odmorište i sklonište manjih grupa slepih miševa. Ovde je evidentirano prisustvo malog, velikog i južnog potkovičara, dugoprsti večernjak, mali mišouhi večernjak, dugokrili ljiljak i još neke vrste.
