Violeta Milićević 
Nišlija Dragiša Balanesković kuću ne mora da greje ni na najnižim spoljnim temperaturama. Nije mu potrebna ni klima leti. On je kuću sagradio po svim pravilima energetske efikasnosti, a kada je počeo izgradnju davne 1983.godine u bivšoj Jugoslaviji je postojalo tek nekoliko solarnih kuća. Kaže da mu nije bilo lako i nije mogao odjednom. Kuću je gradio malo po malo, ali pravi efekat osetio je kada je završena izgradnja staklenika. Sada energiju crpi od Sunca.
“Došli smo u kontakt sa firmom Naš stan koja se bavi projektovanjem kuća i onda smo videli da postoji jedan broj solarnih kuća, takozvana pasivna solarna arhitektura. To nas je zainteresovalo, a posebno nam je bila interesantna jedna kuća koja je u to vreme bila sagrađena u Hrvatskoj. Otišli smo tamo da je vidimo i da se sami uverimo u efikasnost. Dopala nam se, a i vlasnik je bio zadovoljan. Kupili smo projekat i počeli smo da zidamo”, priča za Glas juga Balanesković.
Priznaje da nije mogao odjednom, već je kuću gradio u više faza. Seća se da kada je počeo da gradi, ljudi su se čudili kada su videli da se koristi izolacija koja u to vreme nije bila uobičajena. U to vreme je postojalo samo nekoliko solarnih kuća u bivšoj Jugoslaviji.
“Dok su drugi ljudi koristili izolaciju od dva santimetra, mi smo 10. Kada smo sagradili kuću, i bez staklenika se pokazalo da je to bilo dobro rešenje”, kazao je on.
Foto: Glas juga
Dragiša priznaje da ima grejno telo, ali daleko manje troši. U stakleniku, koji se ne greje, temperatura ne silazi ispod 20 stepeni, kada su temperature niske, zimi, u njegovom stakleniku termometar pokazuje 16C. Prostorije koje gledaju na staklenik potrebno je samo dogrejati do željene temperature.
“Mi imamo grejno telo, ali manje trošimo. Prošle zime smo potrošili 5 kubika drva”, istakao je Balanesković.
Dodaje da je u literaturi pročitao da su ovakve kuće za 10 posto skuplje od običnih. Kako nisu mogli odjednom da je sagrade, računicu ne zna, ali je siguran da mu se na duže staze ulaganje isplati.
Foto: Glas juga
Iznenadila ih je i činjenica da im ni leti nije potrebna klima, uprkos ogromnom stakleniku koji propušta sunčeve zrake.
“Preko leta sunčevi zraci padaju gotovo vertikalno, a krov pokriva njegove zrake, tako da sunce ulazi veoma malo, možda pola metra u staklenik. Korišćeno je staklo “četiri godišnja doba”, troslojno, sa argonom”, objašnjava ovaj Nišlija koji je inače vanredni profesor Fakulteta umetnosti.
Foto: Glas juga
Arhitekta Jovan Mandić bio je zadužen za prednji deo kuće koji im je doneo dosta pogodnosti i zaštite od oštre klime.
“Staklena bašta koja je predviđena je veoma teška za održavanje u našim klimatskim uslovima. Kada su temperature 40 stepeni treba štititi zastorima, ili roletnama. Mi smo i za to našli rešenje, pa smo uradili za prednji deo samo krovni prozor, više smo zatvorili da ne bi imali problema leti. Tako smo dobili da oni imaju sasvim dobru temperaturu, zimi je toplo, a leti nije vruće”, istakao je Mandić.
Zakoni fizike su jasni, ali je teško bilo invenstitorima da izvedu sve zahteve. Komšije su se čudile, ali je sada kada je gotovo cela kuća završena sve jasno. Trebalo je uložiti više, sada su uštede ogromne. Ovaj Nišlija za dogrevanje kuće od 115 kvadrata potroši samo 5 kubika drva. Balanesković objašnjava da su ostale još neke sitnice. Naime u podrumu su napravljeni depoi (prostor napunjen kamenjem) koji je povezan sa otvorima i kanalima, tako da topao vazduh koji zimi ulazi kroz staklenik, potpomognut ventilatorima, ide kroz te kanale, kruži i greje, a leti hladi.
Otkriva i da je na projektu radio i čuveni profesor dr Branko Lalović, pionir solarne energetike.
