Violeta Milićević 
Dragan Živić iz Niša, šahovski FIDE majstor, pedagog i čovek čelične volje, odigrao je najtežu, ali i najvažniju partiju svog života – onu za sopstveni sluh. Nakon što mu je pre dvadesetak godina NATO bomba oštetila bubnu opnu, a pandemija korona virusa dodatno pogoršala stanje, ovih dana je operisan na ORL klinici u Nišu, gde mu je uspešno ugrađen kohlearni implant.
„Operacija je protekla dobro, oporavak ide svojim tokom i svakim danom se osećam sve bolje. Nadam se da ću uskoro moći da se vratim deci, poslu i životu. Ovo je moja nova životna pobeda“, kaže Živić, koji je 32 godine radio sa decom i izveo preko 70 prvaka centralne Srbije, 12 državnih i 2 evropska šampiona.
Njegov sluh slabio je postepeno, a od 2008. je koristio sve jače i jače slušne aparate, ali su problemi postajali sve veći. Radio je predano i kad nije čuo jasno – časove je snimao, montirao, projektovao putem videobima. Ipak, sluh je bio sve slabiji, a posle preležane korone 2020. godine (kada je 95 dana bio hospitalizovan, od toga 27 na respiratoru) doživeo je i srčani zastoj. Usledili su tromboza, depresija, problemi sa levim uhom.
„Od korone sam prošao pakao. Bio sam potpuno izolovan, odvojen od porodice, svakog dana borio se s mislima kako ću prehraniti decu i platiti račune. Ipak, izvukao sam se – iz depresije, iz nemoći – i sada sam ponovo optimista. Želim da se vratim deci, radu, medaljama.“
Kao dete, imao je ulogu gluvaća u školskoj glumačkoj sekciji, a život je, sarkastično, kao da je režirao nastavak te uloge. Danas, zahvaljujući timu lekara sa ORL klinike u Nišu, taj deo života ostaje iza njega.
„Implantacija kohlearnog aparata urađena je uspešno. Država pokriva sve troškove za pacijente sa teškim oštećenjem sluha, objašnjava direktor ORL klinike u Nišu, prof. dr Dušan Milisavljević.
Zanimljivo je da ga je operisala doktorka Dragana Simić, koju poznaje još iz detinjstva i koja je, kako kaže, nekada bila pionirska prvakinja Niša u šahu. Životni putevi ponovo su ih spojili u trenutku kada mu je bila najpotrebnija.
Dok čeka aktivaciju aparata i povratak zvukova, Živić već razrađuje planove – priprema knjigu, nove šahovske zadatke, školsku i trenersku sezonu.
„Ispred Čaira stoji prazan kamion, a ja želim da ga napunim medaljama i peharima koje ćemo osvajati sa decom. To je moj motiv. To me gura napred“, zaključio je Živić i pokazao da nije samo šampion na šahovskoj tabli, već i u životu.
