Violeta Milićević 
Polaganjem venaca na Spomenik oslobodiocima na Trgu kralja Milana, danas je u centru Niša obeležena 81. godišnjica oslobođenja grada u Drugom svetskom ratu.
Vence su položili predstavnici Vojske Srbije, Ministarstva unutrašnjih poslova, Grada Niša, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, članovi udruženja boraca, veterana i potomaka ratnika, kao i brojni građani.
Savez udruženja boraca Narodnooslobodilačkih ratova Srbije (SUBNOR) i ove godine je prisustvovao obeležavanju ovog datuma, uz poruku da se tradicija i sećanje na heroje moraju čuvati i prenositi mladima.
„Posle šest dana teških borbi za grad, koje su počele 8. oktobra 1944. godine, Niš je konačno oslobođen od fašističkog okupatora. Ovo je datum koji ne smemo zaboraviti, jer podseća na razaranja, teror i teške žrtve koje su naši oslobodioci podneli za slobodu grada“, istakao je Goran Milosavljević iz SUBNOR-a.
Govoreći o značaju datuma i ulozi Niša u borbi protiv fašizma, predsednik Skupštine grada Niša Igor Novaković naglasio je da se 14. oktobar danas prepoznaje kao dan borbe za slobodu i antifašizam.
„Sa posebnim zadovoljstvom mogu da kažem da je ovaj datum konačno shvaćen kao dan borbe protiv fašizma, a ne kao ideološki praznik. Kultura sećanja vraća se u Niš, jer podseća na herojstvo naroda koji je uvek znao da se bori za svoju slobodu“, rekao je Novaković.
Zamenik gradonačelnika Luka Gašević zahvalio se svim borcima koji su svojom hrabrošću i žrtvom doneli slobodu Nišu.
„Danas se sa poštovanjem sećamo 14. oktobra 1944. godine, dana kada je naš grad oslobođen. U ime Grada Niša i u svoje lično ime izražavam zahvalnost svim borcima. Slava svim poginulima koji su dali živote za našu slobodu“, poručio je Gašević.
Operacija oslobađanja Niša započela je 8. oktobra 1944. godine, a završena šest dana kasnije, 14. oktobra. U borbama su učestvovale jedinice Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije, Bugarske armije i sovjetskog vazduhoplovstva, koje su proterale nemačke trupe iz grada i okoline. Tokom okupacije Niš je pretrpeo teška razaranja, a logor na Crvenom Krstu postao je simbol stradanja više od 30.000 ljudi, od kojih je preko 12.000 pogubljeno na brdu Bubanj.
