Violeta Milićević 
Buket ruža i izgorele sveće na mesto gde je jedan geler odneo život trudnici Ljiljani Spasić, podsećaju nas na dan velike tragedije, kada je sam centr Niša zasut kasetnim bombama. Pre tačno 25 godina, u Šumatovačkoj ulici od posledica bombardovanja kasetnim bombama poginulo je 16 ljudi.
Nišlijka Snežana Radulović i posle četvrt veka, seća se tog najstrašnijeg događaja u novijoj istoriji Niša. U strahu su bili tokom celog perida NATO agresije, jer su se sve mete bombardovanja nalazile u blizini njihove kuće.
“Prozori su nam se non stop tresli. Ne ponovilo se to vreme nikada”, kaže Snežana Glasu juga.
Kobnog dana, kada su na Niš padale “žute ubice”, bila je na poslu, ali su kod kuće ostale njene maloletne ćerke.
“Bila sam na poslu i mogu da vam kažem da sam jedva stigla kući kada sam čula da je bombardovana Šumatovačka ulica. Kako sam se približavala kući noge su mi bile sve kraće i kraće, jer tu su mi bila deca”, priseća se ova Nišlijka.
Geleri su bili svuda rasuti, na prozoru njene kuće, na trotoaru. Prizor nikada neće zaboraviti.
“Skupilo se puno sveta, stradala je trudnica, moja kolegenica je ostala trajni invalid”, govori Snežana.
Ona kaže da je Šumatovačka ulica inače bila pusta za vreme bombardovanja. Ljudi su u poslepodnevnim časovima napuštali kuće, ali su pre podne dolazili zbog obaveza, jer su morali da idu na posao.
“Ja i moja deca taj dan nikada nećemo da zaboravimo. One su tada bile gimnazijalke, ali danas o tome pričaju svojoj deci”, kazala je Snežana Radulović.
Bombardovanje civila je odraz nemoći
Istoričar Goran Milosavljević podseća da je neposredno pored Šumatovačke ulice pijaca i da su ljudi dan, koji je bio lep i prijatan iskoristili da odu i kupe sve što im je potrebno.
“Bombardovanje civila je odraz nemoći. Podsetiću vas, da su i Nemci kada nisu mogli da slome srpski narod napadima, nemilosrdno bombardovali gradove. To su isto uradili i 7. Maja NATO agresori. Zbog nemoći da prođu preko Košara i uđu na Kosovo i Metohiju, bombardovali su Niš”, rekao je Milosavljević.
Prema njegovim rečima, istorijska svest se razvija tek posle pola veka. Od ovog događaja prošlo je 25 godina, ali se shvatilo šta se tada desilo.
“Desila se zločinačka agresija čiji je cilj bio otimanje teritorije. To je ono što istorija sudi i što će suditi kroz vekove u budućnosti. Zato to treba da uđe u udžbenike, a pored toga mi moramo da dovodimo našu decu ovde da čuju priču preživelih o tome šta se ovde dogodilo”, dodao je Milosavljević.
Položeni venci na Spomenik žrtvama NATO agresije
Centralna državna ceremonija u znak sežanja na stradale civile od kasetnih bombi 1999. godine, održana je na Univerzitetskom trgu, parastosom i polaganjem venaca na Spomen žrtvama NATO agresije.
Vence su položili predstavnici Grada Niša, Vojske Srbije, policije, udruženja građana, a ispred Ministarstva za rad, zapošljavanja, boračka i socijalna pitanja pomoćnik ministra Sanja Lakić.
“Danas smo ovde da se sećamo, pomolimo, stavimo cvet, ali i da kao Ministarstvo nastavimo da radimo ono što smo i radili do sada, da negujemo kulturu sećanja, a ne zaborava, i da koliko god možemo pomognemo porodicama onih koji su nevino nastradali ovde u Nišu, ali i u drugim mestima Republike Srbije”, zaključila je Laketić.
Šumatovačka ulica, danas je prepuna ljudi. Ovuda prolaze strani državljani, ali i turisti kojima je Niška tvrđava neizostavna destinacija. Zastanu, pogledaju spomenik i pitaju. Pogled ne može a da im ne ode i na zgrade i kuće koje se tu nalaze, a na njihovim zidovima i dalje stoje rupe od gelera, kao svedok jednog vremena koje ne sme da se zaboravi.
