Glas Juga 
Prvi potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar finansija Siniša Mali najavio je da će na današnjoj sednici Vlade biti usvojena uredba o ograničenju marži, čime će od 1. septembra biti snižene cene do 20.000 proizvoda iz 23 kategorije u svim maloprodajnim lancima.
Mali je, gostujući na Radio-televiziji Srbije, naveo da će biti snižene cene 80 odsto proizvoda koji se svakodnevno kupuju.
Kao što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić već najavio, ovo je samo deo paketa ekonomskih mera koje su usmerene ka tome da povećamo životni standard građana Srbije, rekao je prvi potpredsednik Vlade.
On je najavio da se već u oktobru ili novembru očekuje donošenje seta zakona koji će sistemski rešiti uticaj rasta cena namirnica na rast inflacije.
Prvi potpredsednik Vlade je ukazao na to da je u zemljama koje su primenile slične mere, kao što su Rumunija i Mađarska, došlo do rasta prometa i samim tim i veće naplate PDV-a, tako da nema razloga za brigu što se tiče uticaja ovih mera na budžet Srbije.
Mali je izrazio uverenje u to da će se ovo značajno odraziti na budžet svakog domaćinstva i da se očekuje sniženje cena u proseku od 10, 15, 20 odsto, dodavši da se ne radi samo o nekoliko proizvoda, već o celom asortimanu namirnica koje svi svakodnevno kupujemo.
On je naveo da razgovori sa trgovinskim lancima, distributerima i veleprodavcima nisu bili laki, ali da je bila vidna spremnost da se ova mera zajednički sprovede, objasnivši da će njenu primenu kontrolisati tržišna inspekcija.
Prema njegovim rečima, paralelno sa merom ograničenja marži, uvodi se i mera smanjenja kamatnih stopa na potrošačke kredite na maksimalnih 7,5 odsto.
Mali je najavio da će Banka poštanska štedionica ponuditi potrošačke kredite sa kamatom od 5,99 odsto, dok će kamata na stambene kredite biti snižena za 0,5 odsto, podsetivši i na kredite za mlade, pomoću kojih su mnogi mladi do 35 godina sa učešćem od jedan odsto već došli do svoje prve nekretnine.
To su sve ogromne uštede za dugoročne kredite. Pokušavamo da povećamo vrednost zarada, naglasio je on i dodao da je u pripremi uredba o subvencijama za račune za struju za penzionere i za socijalno ugrožene, čime država pokazuje da brine o ovim kategorijama stanovništva.
On je podsetio i na to da će u oktobru biti vanredno povećana minimalna zarada na 500 evra, a u toku su pregovori o iznosu redovnog povećanja od 1. januara 2026. godine, gde je cilj da ona dostigne 550 evra.
To se sve uklapa u dinamiku plana da do kraja 2027. godine dođemo do iznosa od 650 evra za minimalnu zaradu, napomenuo je Mali.
Kako je istakao, 2010. godine minimalna zarada je iznosila približno 15.700 dinara, a taj parametar je bitan jer utiče i na ukupan prosek zarada u Srbiji koji je sada približno 920 evra, sa ciljem da u decembru ove godine dostigne iznos od 1.000 evra.
Rastu prosečna i minimalna zarada, penzije će dodatno rasti od 1. decembra, a kada sve to saberete raste životni standard, koji sada, kroz ograničenje marži i ceo paket ekonomskih mera, dodatno podržavamo, istakao je prvi potpredsednik Vlade.
On je rekao da politička nestabilnost ima negativan uticaj na ekonomiju, na priliv stranih direktnih investicija, naplatu poreza, dolazak turista, ali da će država većim radom prevazići sve u narednim mesecima, kako bismo se vratili na prošlogodišnje stope rasta kada je Srbija bila treća najbrže rastuća ekonomija u Evropi.
Rekordno niska nezaposlenost i rekordno visoka zaposlenost, nivo javnog duga koji je pod kontrolom i koji daje stabilnost, pokazuju da je srpska ekonomija na dobrim osnovama i ako nastavimo tako posvećeno, tako će biti i nadalje, zaključio je prvi potpredsednik Vlade.
