Violeta Milićević 
U srcu grada Niša, na “Peronu želja”, mala rudarska parna lokomotiva “Baba Milka” mami poglede i osvaja srca prolaznika svojom rustičnom lepotom i bogatom istorijom. Dok mnogi gradovi gube svoje industrijske simbole, Niš čuva svoju “Baba Milku” kao jedan od brendova grada, inspirišući generacije da je sačuvaju od zaborava.
Ova lokomotiva je korišćena u rudniku mrkog uglja “Jelašnica” i svoje mesto pronašla je na platou ispred upravne zgrade “Železnica Srbije”, nakon što je prošla kroz proces reparacije.
Postavljena u Čairu 1968. godine, “Baba Milka” je preuzeta iz rudnika koji je zatvoren 1967. godine. Bila je deo rudarske pruge dužine 4,3 km koja je služila za prevoz uglja od separacije u Jelašnici do pretovarne rampe na železničkoj stanici Niška Banja.
Foto: Glas juga
Rudnik uglja Jelašnica i njegove “Babe”
Rudnik uglja Jelašnica je bio sinonim za vrhunski kvalitet mrkog uglja još od kraja 19. veka. Tokom Prvog svetskog rata, eksploataciju je preuzeo nemački okupator, ali je nakon toga nacionalizovan. Posebno interesantno razdoblje za rudnik bilo je između dva svetska rata, kada je proizvodnja dostizala impresivnih 120 tona dnevno.
Transport uglja bio je izazov, a u to vreme se oslanjao na volovske zaprege i svega dva kamiona. Međutim, situacija se promenila nakon Drugog svetskog rata, kada je rudnik nacionalizovan.
“Da bi se olakšao transport, izgrađena je pruga širine koloseka od 0,60 metara, koja se protezala do Niške Banje, udaljene oko 4,5 kilometara od rudnika. Ova pruga, iako skromnih dimenzija, bila je srce transportnog sistema rudnika sve do njegovog zatvaranja 1967. godine”, podaci su iz prošlosti.
Pionirski dani pruge su bili obeleženi sa samo dve polovne dvoosovinske UNRRINE lokomotive, čiji kapacitet nije bio dovoljan za potrebe rudnika. Stoga je 1952. godine doneta odluka o nabavci novih lokomotiva, a iz rudnika “Jerma” su preuzete dve lokomotive serije 99.3. Nazvane su po lokalnim legendama, jedna “Baba Kata”, a druga “Baba Milka”, postale su ikonični deo rudničke baštine.
Sredinom 50-ih godina, rudnik je dodao još dve troosovinske lokomotive, proizvedene u fabrici “Đuro Đaković”, kako bi unapredio transportni sistem.
Foto: Glas juga
Života “Žika” Milojković, poslednji mašinovođa “Babe Milke”
Rođen 1929. godine, Žika je od svoje šesnaeste godine radio u rudničkoj koloniji u Jelašnici. Nakon toga, završio je školovanje za bravara i proveo dve godine u vojsci. Njegova veza sa “Babom Milkom” nije bila samo posao, već i deo života i sećanja na industrijsku prošlost Niša.
“Baba Milka” nije bila obična lokomotiva. Sa svojom snagom, mogla je povući do 40 tona tereta, često vozeći kompozicije od osam vagona nosivosti pet tona. Žika je kao mašinovođa proveo poslednje dve godine rada rudnika upravljajući ovom lokomotivom koja je bila srce rudarskog transporta.
“Seća se Žika da je put od Jelašnice do Niške Banje trajao 20-30 minuta, ali nije bio bez izazova. Pruga uskog koloseka često je bila nepouzdana, dolazilo je do iskakanja vagona, a jednom prilikom čak je i sama “Baba Milka” iskočila iz šina. Ipak, to nije sprečavalo svakodnevne putnike da koriste ovu liniju kao sredstvo prevoza. Iako je to bilo zabranjeno, putnici su se svakodnevno provlačili na platformama vagona, koristeći ih kao nezvanični prevoz do grada”, opisuje u monografiji o Jelašnici novinar Jovica Vasić.
Lokomotiva “Baba Milka” nije bila samo mašina za prevoz tereta, već i svedok vremena i života ljudi koji su s njom radili. Sa dolaskom iz Rakite 1952. godine, ova lokomotiva postala je simbol rudarske industrije Jelašnice, prevozeći ugalj sve do zatvaranja rudnika 1967. godine.
Foto: Glas juga
“Baba Milka” turistička atrakcija
Ova mala lokomotiva nije samo komad industrijske istorije, već je postala prava turistička atrakcija grada. Njen položaj na Trgu Kralja Aleksandra, kod Pravnog i Ekonomskog fakulteta, čini je nezaobilaznom tačkom za sve posetioce Niša. Mnogi prolaznici ne mogu proći pored nje ravnodušno, već zastanu da je bolje upoznaju ili zabeleže fotografiju koja će ovekovečiti njen šarm.
“Baba Milka” je postala ne samo deo rudarske istorije, već i simbolni predstavnik industrijske baštine koja je nekada bila srž ekonomije Niša.
Njen povratak na javnu scenu nije bio samo obnavljanje prošlosti, već i podsećanje na važnost očuvanja nasleđa i istorijskih simbola jednog grada. “Baba Milka” nije samo lokomotiva – ona je deo identiteta Niša. Iako stara, ona ponosno stoji i podseća sve nas na bogatu prošlost koja čini temelj za budućnost.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
