Violeta Milićević 
Na današnji dan, 11. marta 1887. godine, svetlost pozorišnih reflektora obasjala je Niš, kada je grupa entuzijasta osnovala jedno od najstarijih srpskih pozorišta – Pozorište Sinđelić. Ova teatarska institucija, koja je tokom godina doživela mnoge transformacije, ostavila je neizbrisiv pečat u istoriji niške kulture.
Među osnivačima su bili Milorad Petrović, učitelj u Sićevu, vojni činovnik Đoka Protić, profesori Stevan Sremac, Spira Kalik i Stevan Nikšić Lala. Upravnik je bio Mihailo Dimić.
“Prva predstava koja je zaigrala na daskama ovog pozorišta bila je “Srpski ajduci” Jovana Sterije Popovića, izvedena upravo na dan osnivanja u dvorani kafane “Evropa””, podaci su iz prošlosti.
U periodu od 1892. do 1893. godine, došlo je do prekida u radu, ali je već naredne godine obnovljeno, zahvaljujući zalaganju umetnika kao što su Dobrica Milutinović, Olga Ilić, Sofija Haritonović i mnogi drugi.
” Januara 1891, izvedena je mešovita muzičko-horska priredba i jednočinka Šolja čaja (tada Šolja teja) francuskog pisca V. Drosta. Već 1892. Došlo je do ponovnog gašenja „Sinđelića“, a rad je obnovljen 24. Jula 1893. predstavom Ljubav može sve, šaljiva igra u četiri čina, nemačko-jugoslovenska obrada Šekspirove komedije Ukroćena goropad”, podsećaju u Narodnom pozorištu Niš.
Te godine, kada na mesto upravnika dolazi glumac i reditelj Aleksandar Milojević, završava se prva etapa rada ovog pozorišta, period nacionalne, folklorne i mitizirane heroike.
Vreme modernizacije i preobržaja trajaće do 1900. Uz glumačke veličine poput Dobrice Milutinovića, Olge Ilić, Bogoboja Rucovića, Sofije Haritonović i Ilije Stanojevića Čiče, „Sinđelić“ postaje filijala Kraljevskog srpskog narodnog pozorišta u Beogradu pod zaštitom kraljice Drage.
U periodu od 1900. do 1905. godine, Pozorište Sinđelić je putujuće pozorište, šireći umetnost i kulturu širom zemlje. Nakon toga, postaje putujuće pozorište za jugoistočnu oblast sa sedištem u Nišu i menja ime u Povlašćeno putujuće pozorište „Trifković“.
“Na repertoaru su komadi Kod belog konja, Lionski ulak, Jedanajesta zapovest, Čergaški život, Koštana, Pokondirena tikva, Mamzel Nituš, Đurađ Branković, Gospodin načelnik, Dve sirotice i dr.”
Pozorište obnavlja rad krajem 1918. Na repertoaru su komadi Podvala, Đido, Devojačka kletva, Zona Zamfirova, Ivkova slava, Koštana, Stari kaplar i dr. „Sinđelić“ .
23. avgusta 1921. spaja se sa zaječarskom pozorišnom grupom „Gundulić“ i prerasta u Niško povlašćeno pozorište ili povlašćeno gradsko pozorište u Nišu. Upravnik je bio Ljubomir Rajičić Čvrga.
“Predstave se do 1921. izvode u Ruskom caru.”
Pozorište Sinđelić je ne samo mesto gde su se izvodile predstave, već i simbol umetnosti, kulture i zajedništva, koje je kroz svoju bogatu istoriju oplemenjivalo duše gledalaca i čuvalo nasleđe srpske dramske baštine.
