Violeta Milićević 
Više od dva veka nakon Čegarske bitke, niška Ćele-kula dobila je nešto što do sada nije imala – lice svojih junaka. Iako su javnosti do sada bila prikazana samo četiri, tim okupljen oko projekta „Novo lice Ćele-kule“ po prvi put je rekonstruisao dvadesetak lica ustanika čije su lobanje uzidane u spomenik. Uz pomoć savremenih digitalnih tehnologija, antropoloških analiza i istorijskih izvora, vraćen je fizički identitet borcima iz 1809. godine.
Prema rezultatima istraživanja, raspon godina među poginulim ustanicima bio je izuzetno širok – od dečaka od 11 godina, pa sve do muškaraca u pedesetim. U fragmentima je pronađena i vilica još jednog deteta, što dodatno oslikava razmere stradanja.
„Zahvaljujući savremenim forenzičkim metodama, posvećenosti pojedinaca i podršci zajednice, istorija je dobila svoje lice“, poručili su iz Društva za akademski razvoj, organizacije koja vodi projekat.
Rekonstruisana lica ozbiljna su, dostojanstvena i snažnih crta – onakva kakvi se, prema opisima, pamte junaci Čegarske bitke. Međutim, antropolog Nataša Šarkić podseća da analiza ima svoja ograničenja.
“ Samo za 45 od 58 lobanja bilo je moguće utvrditi pol, a zbog očuvanja integriteta spomenika DNK analiza nije mogla da se sprovede, pa boja očiju i kose ostaju nepoznati“, objašnjava ona.
Rekonstrukcije su zato rađene na osnovu antropoloških parametara, istorijskih portreta i fotografija iz 19. veka. Posebno zanimljiv podatak odnosi se na način na koji su glave odvajane nakon bitke.
„Samo dve lobanje nose jasne tragove odsecanja, dok se na ostalima ne vide nikakvi rezovi. Moguće je da su visoke temperature kraja maja i protek vremena doprineli tome da se tkivo prirodno raspadne“, navodi Šarkić, uz napomenu da je reč o stručnoj pretpostavci, a ne o konačnom dokazu.
Rezultati rada predstavljeni su tokom onlajn prezentacije, uz podršku Milana Simonovića iz Društva za akademski razvoj. Veliki doprinos projektu dali su Narodni muzej u Nišu i Republički zavod za zaštitu spomenika kulture. Posebno se ističe činjenica da je istraživanje u potpunosti finansirano donacijama 158 građana, što ga čini prvim naučnim projektom ovakve vrste u Srbiji finansiranim isključivo iz privatnih sredstava.
Facijalne rekonstrukcije izvedene su u laboratoriji Univerziteta u Trstu, detaljnom metodom dodavanja mekih tkiva na foto-grametrijske modele lobanja. Posebna pažnja posvećena je lobanji za koju se veruje da je pripadala vojvodi Stevanu Sinđeliću.
U narednom periodu tim će raditi na preostalim lobanjama, pokrenuće snimanje dokumentarnog filma i pripremiti izložbu „Novo lice Ćele-kule“, koja bi mogla biti predstavljena u Srbiji i inostranstvu.
Ćele-kula, spomenik visok oko četiri metra, sadrži 952 lobanje raspoređene u 14 redova. Podignuta je nakon krvave eksplozije barutane kojom je vojvoda Stevan Sinđelić 30. maja 1809. godine poginuo zajedno sa oko 3.000 ustanika. Francuski akademik Alfonz de Lamartin, oduševljen hrabrošću srpskih vojnika, zapisao je: „Pozdravih okom i srcem ostatke ovih hrabrih ljudi, čije su odsečene glave postale kamen temeljac nezavisnosti njihove otadžbine.“
Projekat „Novo lice Ćele-kule“ donosi novo, ljudsko i dokumentarno lice istorije – vraćajući identitet onima čija je žrtva vekovima bila vidljiva, ali bezimenа.
Građani koji žele da podrže nastavak istraživanja mogu donirati sredstva na žiro-račun Društva za akademski razvoj: 325-9500600051382-37.
