Violeta Milićević 
Panični napadi i anksioznost mogu izazvati velike teškoće u svakodnevnom životu, ali je moguće naučiti kako ih prepoznati i upravljati njima. Irina Dugonjivac, psihoterapeut pod supervizijom na Klinici Dr Mishel Aesthetic, objašnjava ključne razlike između ovih stanja i daje savete kako se nositi sa njima.
„Panični napad je kao iznenadna oluja – u trenutku, naizgled iz čista mira, potpuno nas obuzme i preplavi. Gubitak vazduha, intenzivno lupanje srca, vrtoglavica, tremor. Bujica nekontrolisanih misli kojima ne možemo da se suprotstavimo neprekidno nadolazi, a simptomi, iako trenutni, kao da traju čitavu večnost. „Ugušiću se. Umreću. Poludeću!'“ … a onda prođe, kao da nikada nije ni bilo tu. Često se javlja ideja da je ovo ugrožavajuće po naše zdravlje, zato je važno naglasiti da smo potpuno bezbedni čak i u najintenzivnijim paničnim napadima. Proći će, kao i svaki put do sada i ništa se od naših misli neće realizovati.“
Foto: Dr Mishel Aesthetic Clinic
S druge strane, anksioznost je opisan kao stalan pritisak, „tiha, ali neumorna“ pozadina u mislima, koja traje mnogo duže i iscrpljuje nas kroz konstantnu brigu. Dugonjivac naglašava da, iako su oba stanja povezana osećajem straha, panični napad dolazi iznenada i brzo prolazi, dok anksioznost traje duže i ima manju intenzivnost.
„Ono što povezuje anksioznost i panični napad je osećaj straha i unutrašnji nemir, ali važno je naglasiti da oba stanja mogu biti savladana uz razgovor, edukaciju i određene tehnike“, dodaje Dugonjivac.
Ona se seća jednog klijenta koji je prvi put došao na terapiju nakon što je doživeo panični napad usred gužve na poslu.
„Rekao je: „Mislio sam da ću u tom trenutku, sigurno umreti pred kolegama.“ Kroz rad, naučio je šta je panični napad, kojim tehnikama može da ga zaustavi i na koji način može da se suoči s njim i kontroliše simptome, pre nego što eskaliraju. Danas je u potpunosti prevazišao panične napade.“
Iako panični napadi ponekad imaju jasne okidače, kao što su boravak u zatvorenom prostoru, gužve, ili situacije koje podsećaju na neku prethodnu traumu, postoje i slučajevi kada se čini da napadi dolaze bez posebnog razloga, „iz čistog mira“. Dugonjivac se seća mlade žene koja je prvi panični napad doživela dok je mirno sedela kod kuće i gledala seriju.
„Kroz terapijski razgovor otkrile smo da je podsvesno osećala pritisak zbog ispita i očekivanja okoline“, navodi ona.
Zato Irina naglašava – panični napad nikada ne dolazi ni od kuda. Uvek su u pozadini neke misli koje nas preplavljaju, budeći u nama emociju straha sa svim njenim propratnim telesnim simptomima.
Simptomi paničnog napada i njihovo prepoznavanje
Kada osoba doživi simptome poput lupanja srca, vrtoglavice, gušenja i sličnih, prvi korak je da poseti lekara i isključi fizičke uzroke, poput problema sa srcem ili štitnom žlezdom. Ako medicinski nalazi pokažu da je sve u redu, važno je prihvatiti da simptomi nisu opasni, već samo intenzivni.
„Za naš organizam, realna opasnost i „strašne misli“ koje imamo u tom trenutku su isto – podjednako snažno mogu aktivirati emocije“, objašnjava Irina Dugonjivac.
Jedan klijent je bio siguran da doživljava srčani udar prilikom napada, ali lekari su u hitnoj pomoći uvek utvrdili da je potpuno zdrav.
„Svaki put kada me uhvati panika, siguran sam da imam srčani udar. Odem u hitnu pomoć, a oni mi kažu da sam potpuno zdrav.“ Kroz KBT smo radili na tome da prepozna simptome kao potpuno bezbedan deo paničnog napada – „Ovo je samo još jedan panični napad, koji ce proći kao i svaki put do sada“
Jedna od najčešćih zabluda o paničnim napadima jeste da oni predstavljaju znak „ludila“ ili ozbiljne psihičke bolesti. Ova zabluda stvara osećaj stida i straha kod osoba koje ih doživljavaju, zbog čega često izbegavaju da potraže pomoć.
Foto: Dr Mishel Aesthetic Clinic
„Takođe, mnogi veruju da panični napad može dovesti do srčanog udara, gušenja ili gubitka kontrole nad sobom – iako je to potpuno netačno.
Jedan klijent je rekao: „Svaki put kad krenu simptomi, siguran sam da gubim razum. Strah me je da će se to desiti pred ljudima.“
Kroz terapiju je naučio da razume kako su simptomi samo telesna reakcija na strah, a ne znak bilo kakve opasnosti“, ističe Dugonjivac.
Razbijanje ovih zabluda ključno je za oporavak – kada osoba shvati da je panični napad neprijatan, ali ne i opasan, već je na putu ka prevazilaženju ovog problema.
Tehnike smanjenja simptoma paničnog napada
Kada panični napad krene, osoba se oseća da je sve izvan njene kontrole, ali nije tako.
Naglasila bih da najintenzivniji panični napad može da traje maksimalno 45minuta i da spontano prolazi, sam od sebe. Ipak, postoje koraci koji mogu biti od pomoći i u situacijama kada nismo spremni da „samo pustimo vreme da prodje“:
- Svesno disanje: Fokus na sporo, duboko disanje. Jedna od tehnika koja pomaže mnogima je „3-5-8“: udah kroz nos 3 sekunde, zadržavanje vazduha 5 sekundi, izdisaj kroz usta 8 sekundi. Važno je uvežbati ovu tehniku, kako bismo mogli pravilno da je primenimo kada nam je potrebna.
- Prizemljenje: Usmeravanje pažnje na sadašnji trenutak. Fokusirajte se na svoju okolinu. Pronađite pet predmeta koje ćete opisati do najsitnijih detalja. Mozak ne može istovremeno da bude fokusiran na neku radnju i na uznemiravajuće misli.
- Poruka podrške sebi: Umesto paničnog razmišljanja: „Ovaj put ću sigurno poludeti i završiti u bolnici“, recite sebi: „Ovo je samo još jedan napad panike. Proći će, kao i svaki put do sada. Bezbedan sam.“
Jedna klijentkinja, recimo, nosi sa sobom malu poruku u torbi na kojoj piše: „Ovo je samo privremeno, proći će. Ne zaboravi da dišeš.“ Taj mali podsetnik joj pomaže da zaustavi panični napad čim oseti prve senzacije.
Kada više ne možemo sami, neophodna je stručna pomoć
Svaka osoba oseti anksioznost s vremena na vreme – ona jeste sastavni deo života. Međutim, kada postane konstantna i krene da remeti svakodnevno funkcionisanje, vreme je da se potraži pomoć.
Irina Dugonjivac, psihoterapeut pod supervizijom
„Ako osoba izbegava odredjene situacije iz straha od potencijalnog paničnog napada, umanjuje socijalne kontakte i uvek bira da radije ostane kod kuće, jasni su znaci za uzbunu.
Jedan od mojih klijenata više nije mogao da ode ni do prodavnice, jer se bojao da će baš tada doživeti napad i da će se završiti „kobno“. Uz terapiju je naučio kako da povrati kontrolu nad svojim životom i da živi bez straha i isčekivanja. Važno je znati da pomoć postoji i panični napadi mogu da se prevazidju. Nismo osudjeni na život u stalnom strahu i strepnji“, objašnjava Irina Dugonjivac.
Kako kaže Irina Dugonjivac, „Promene u svakodnevnim navikama mogu napraviti veliku razliku i doneti benefite.“ Neke od strategija koje mogu pomoći su:
- Fizička aktivnost: Redovno vežbanje, čak i obična šetnja prirodom, pomaže telu da oslobodi stres i na adekvatan način reguliše emocije. To nam je univerzalni lek i za dušu i za telo.
- Relaksacione tehnike: Joga, mindfulness, progresivna mišićna relaksacija ili meditacija su sjajni načini za smirivanje uma.
- Dnevnik misli: Pisanje pomaže da „izbacimo“ misli iz glave, zaustavimo preterano razmišljanje, ali i bolje razumemo okidače naših reakcija.
- Zdrav način života: Kvalitetan san, uravnotežena ishrana i smanjen unos kofeina mogu umanjiti simptome anksioznosti.
Ove strategije nisu zamena za terapiju, ali su izvanredna podrška na putu ka oporavku.
Podrška porodice i prijatelja
Podrška porodice i prijatelja igra veliku ulogu u procesu oporavka od paničnih napada. Dugonjivac savetuje da bliski ljudi pruže razumevanje, umesto da minimiziraju problem rečima poput „samo se smiri“.
„ Umesto da kažu: „Samo se smiri“ ili „Nije ti ništa“ korisnije je ponuditi empatičnu rečenicu poput: „Razumem da ti je teško sada, da li mogu nekako da ti pomognem? Tu sam za tebe“, kaže ona.
Jedna klijentkinja je istakla koliko joj znači što njen partner, kada oseti da je panika preplavljuje, sedne pored nje, podseća je da diše i ostane smiren. Njegova prisutnost joj uliva osećaj sigurnosti i čini da se oseti bezbedno.
„Takođe, važno je ne forsirati osobu da se suoči sa svojim strahovima pre nego što je spremna, već je ohrabriti da potraži stručnu pomoć i raditi na tome da se zajedno prevaziđu izazovi. Ponekad, samo saznanje osobe da ima podršku može napraviti veliku razliku“, rekla je Dugonjivac.
Koliko su lekovi za smirenje (bez)opasni?
Lekovi, poput benzodiazepina, mogu biti korisni u trenutku, brzo se smirimo, ali na duže staze nam donose više štete neko koristi – adaptacija organizma, rizik od zavisnosti, mnoge kontraindikacije…. Antidepresivi, poput SSRI, često su bezbedniji izbor za dugoročno lečenje anksioznih stanja, ali nikako uz samoinicijativno konzumiranje, bez nadzora neuropsihijatra.
Obzirom da je propratna misao paničnih napada : „Umreću.“ zapitajte se, da li nam anksiolitici zaista pomažu da preživimo?
Dakle, lekovi mogu biti korisni kada se koriste kao deo šireg plana – ali ključ leži u razumevanju i promeni misaonih i životnih obrazaca.
„Treba naučiti kako da se nosimo sa izvorima stresa, ne samo da posežemo za lekovima, koji, suštinski i dugoročno, ne menjaju ništa. Ukoliko ne osvestimo i ne promenimo sopstvenu perspektivu i lična uverenja, čim prestanemo sa lekovima, vratićemo se na stare „bitke““, zaključila je Irina Dugonjivac.
Anksioznost i panika nisu slabost, već izazovi koje, uz pravu podršku, možemo savladati. Kada osoba shvati da nije sama i da postoji rešenje, već je na pola puta ka oslobađanju od tog iracionalnog straha.
KONTAKT
+38166 003 898
Zetska 38 (Vagres City) Niš
drmishel.rs
Facebook
Instagram
