Violeta Milićević 
Niški pisac Vladimir Vučković predstavio je svoj novi roman „Kraj vremena“ na 68. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga, u izdanju izdavačke kuće Prometej. Roman istražuje špijunske igre i tajne agenture tokom Drugog svetskog rata, a fokusira se na priču o srpskoj Mata Hari.
„Roman donosi i neizbežne životne priče o istinskoj ljubavi koja svojom iskonskom snagom možda nadjačava čak i špijunažu. Pred velikim zlom, pojedinac je bespomoćan. Ostaje mu samo bespoštedna i smislena borba, kako bi vreme sopstvenog postojanja ispunio životom. Teška vremena su uvek stvarala heroje“, rekao je Vučković.
Kroz roman, ljubitelji književnosti i istorije mogu da se upoznaju sa složenim temama špijunske borbe i istorijskih dilema. Autor postavlja pitanja o ulozi pojedinaca i grupa tokom rata: Da li je Vera Pešić bila ključni tajni agent komunista? Zašto su Britanci napustili Dražu Mihajlovića? Kakav je značaj Južne Srbije u svemu tome? Ko je „Miler“, najtajnovitiji agent Abvera u regionu?
Vladimir Vučković, rođen 1972. godine u Nišu, vanredni je profesor na Akademiji za nacionalnu bezbednost u Beogradu i autor nekoliko romana i zbirki priča.
Nagrade i priznanja na Sajmu
Na sajmu su dodeljene nagrade za najbolje izdavače i projekte. Žiri je Izdavača godine proglasio kuće Prometej iz Novog Sada i Vulkan iz Beograda. Prometej ove godine obeležava 35 godina postojanja, dok Vulkan objavljuje preko 400 novih naslova godišnje.
Nagradu za Izdavački poduhvat godine 2025. dobila je knjiga „Knez Mihailo Obrenović III – portret jednog evropskog vladara“ Uroša Milivojevića i Nebojše Jovanovića (Pravoslavna reč, Novi Sad).
Posebno priznanje za doprinos nauci pripalo je knjizi „O zapadnoj grani srpskoslovenske pismenosti“ Viktora Savića, dok je nagrada za knjigu za decu dodeljena knjizi „Pre sna – bajke za velike i male“ Zorice Kuburović (Srpska književna zadruga).
Specijalno priznanje u 2025. godini dobila je i knjiga „Zevsova glavobolja“ Rajka Lukača, dok je Nagrada Bogdan Kršić za najlepšu knjigu pripala delu Gordane Jauković Nenezić „Umetnost i nacionalna valuta 1884–2024“.
