Violeta Milićević 
Da li smo senke svojih predaka, gde oni prestaju, a mi počinjemo? – ovo pitanje leži u samom temelju nove duodrame „Milentijeva 14/2” čija će premijera biti održana 14. juna u Narodnom pozorištu u Nišu. Tekst je delo niškog pisca i novinara Branislava Jankovića, dok potpis režije, scenografije i dramaturške adaptacije nosi Gorčin Stojanović.
Ova slojevita drama, nastala prema motivima nekadašnje radio-drame, donosi priču o susretu dvoje ljudi koji se nikada nisu zaista upoznali, ali su vezani zajedničkom prošlošću i prostorom – stanom u Milentijevoj ulici broj 14/2.
„Moje spoznaje i iskustva utkali smo u ovaj komad, gradeći priču o životu i njegovoj ozbiljnosti. Sa ekipom sa kojom sam radio, smatram da je rezultat zaista fenomenalan. Duboko sam dirnut onim što sam video i sada ostaje da publika to sama potvrdi. Želim da ljudi iz predstave izađu sa utiscima koji će ih naterati na razmišljanje, da se posvete sopstvenim osećajima i tek dan ili dva kasnije, možda i kasnije, mogu podeliti svoja razmišljanja sa bližnjima. Pisanje i izražavanje toga šta predstava znači, to je ono što želim da ostane i što se duboko urezalo u svakog od nas“, kaže Branislav Janković.
On dodaje da bi voleo da gledaoci predstavu dožive kao pitanje koje ostaje u njima, koje traži odgovor i sutradan, a možda i mnogo kasnije.
Foto: Nikola Milosavljević
Reditelj Gorčin Stojanović ističe da je tekst takav da ne dopušta lako svrstavanje likova na „pobednike“ i „poražene“.
„Ovaj komad ne daje jasne odgovore ni sa jedne strane sukoba, niti je lako reći ko je pobednik, a ko gubitnik. Upravo ta dvosmislenost i neizvesnost čine njegovu suštinu i najvažniju vrednost.
Najvažnije mi je što su se glumci, kroz svoje uloge i međusobnu interakciju, istinski prepoznali i stvorili autentičan odnos. To je kao uzbudljiv teniski meč – pun preokreta, neizvesnosti i energije. Meni lično, to je bio pravi izazov i zadovoljstvo.
Iako je „Milentijeva 14/2“ napisana kao radiodrama, mislim da to nije mana već prednost, jer upravo dobar, živ dijalog proizvodi snažne mentalne slike kod publike. Ova predstava govori o sećanju, reminiscencijama i otkrivanju dve ličnosti koje se paradoksalno dobro poznaju, a zapravo se nikada nisu srele – osim jednom, pre mnogo godina. Ta dinamika i slojevitost dijaloga čini predstavu posebnom i bogatom, i po mom mišljenju, upravo to je njena snaga“, ističe Stojanović.
Uprkos radio-drami kao polazištu, predstava je dobila potpuno novu vizuelnu i scensku dimenziju. „Glavni junak nije lik, nego stan. Milentijeva 14/2 je zapravo nosilac svih sećanja, taj stan je memorija. To ćete videti i kroz scenografiju, koja dodatno otvara prostor za doživljaj“, dodaje Stojanović.
Foto: Nikola Milosavljević
Glavnu žensku ulogu tumači Ivana Nedović, kao Admila Milodragović, žena koja nakon Drugog svetskog rata ostaje bez porodičnog bogatstva i sigurnosti, suočavajući se sa ličnim gubitkom i nostalgijom.
„Ona je žena koja tuguje za onim što je moglo biti, a nije. Tekst je dubok i slojevit, uloga izuzetno zahtevna, ali uzbudljiva.
Komad je vrlo slojevit i ne može se svesti na jednu temu ili odluku, što ga čini izuzetno uzbudljivim. Ima mnogo preokreta i neočekivanih događaja, a emocije se kreću od srdžbe do prihvatanja, pa čak i do duhovitih trenutaka. Ova raznolika paleta osećanja — od sukoba do pomirenja — čini bogatstvo i predstave i moje uloge“, istakla je glumica Ivana Nedović.
Ona je kazala da je posebnu radost osetila zbog saradnje sa rediteljem, ali i partnerom Ljubomirom Ljubišićem.
„Nismo se poznavali ranije, ali smo se odmah prepoznali. Bez mnogo reči, našli smo zajednički senzibilitet i način rada. I mislim da se to vidi na sceni“, kaže ona.
Ljubomir Ljubišić, njen partner u ovoj duodrami, takođe je deo emotivne tenzije koju drama nosi. Njegova uloga kontrira Admilinoj, ali ne u svrhu sukoba, već u cilju zajedničkog suočavanja sa nasleđem prošlosti.
intenzivnu dramsku priču, punu obrta i izuzetno uzbudljivo napisanih scena. Bane je to majstorski ispisao.
Trudili smo se da ne narušimo taj duh vremena i odnosa koji nisu svakidašnji.
Mislim da je najveća vrednost ovog teksta upravo u tome što likovi nisu napisani kao klasične tipologije — nisu podeljeni na dobre, loše ili zle.
Na osnovu svog iskustva, ali i iskustva publike koja je imala priliku da vidi predstavu, mogu reći da postoji snažna interakcija sa gledaocima, jer ne mogu jasno da se opredele za koga navijaju. Nekad navijaju za jednog, nekad za drugog, što ih drži potpuno angažovanim i emotivno prisutnim sve do samog kraja“, istakao je glumac Nebojša Ljubišić.
„Milentijeva 14/2“ nije samo drama o prošlosti – ona govori o pravu da se prođe kroz bol, izgubljeno, potisnuto i ostane živ. O duhovitosti u tragediji, o unutrašnjim sukobima, o mestu gde prestaje sećanje, a počinje suočavanje.
Foto: Nikola Milosavljević
Premijera duodrame zakazana je za petak, 14. jun, na sceni Narodnog pozorišta u Nišu. Predstava obećava jedno od najdubljih pozorišnih iskustava sezone – za sve koji se usuđuju da pogledaju unazad, ali i da se zapitaju: Gde prestaje prošlost, a počinje naša budućnost?
