Violeta Milićević 
Sa prolećem povećan je i rizik od ujeda krpelja, a posledice mogu biti više od prostog svrbeža. Dužim boravkom u prirodi, dolazi do učestalijeg kontakta sa krpeljima, čiji ujedi mogu predstavljati različite zdravstvene izazove.
Kao što saopštava Dom zdravlja Niš, preko 50% krpelja može prenositi infekcije, koje mogu izazvati od blažnih simptoma koji se mogu lečiti u kućnim uslovima, do ozbiljnih infekcija koje zahtevaju hospitalizaciju.
„Simptomi se obično javljaju u periodu od 1 do 2 nedelje nakon ujeda, ali mogu se pojaviti i nakon dužeg vremenskog perioda. Oni uključuju promene na koži, povišenu telesnu temperaturu, bolove u mišićima i zglobovima, opštu slabost, glavobolju, mučninu i povraćanje“, kazali su u ovoj zdravstvenoj ustanovi.
S obzirom na potencijalno ozbiljne posledice, važno je obratiti se lekaru u prvih 24 sata nakon ujeda krpelja.
„Pacijenti ne bi trebali samostalno pokušavati vađenje krpelja, već je bitno potražiti stručnu pomoć u zdravstvenoj ustanovi gde obučeno osoblje može izvaditi krpelja u celosti i dezinfikovati mesto intervencije“, navode lekari.
Uzimajući u obzir povećan rizik u proleće, preventivne mere i lična zaštita od krpelja su od izuzetne važnosti. Ove mere uključuju izbegavanje staništa krpelja, kretanje samo pešačkim stazama pri boravku u prirodi, korišćenje repelenata na otkrivenim delovima tela, nošenje svetle odeće dugih rukava i nogavica, kao i pregled kože nakon boravka u prirodi.
Sve u svemu, razumevanje problema, prevencija i brza reakcija u slučaju ujeda krpelja igraju ključnu ulogu u zaštiti zdravlja u vreme kada su ljudi najaktivniji u prirodnom okruženju.
