Violeta Milićević 
Niš ga je već upoznao kao prosvetnog radnika, ali i muzičara koji svira gitaru u svojim pank-rok bendovima: Hibrid, Zoološki vrt, Posrnuli 22, Aleksandar Georgiev Giga oprobao se i u pisanju knjige. Kratak roman, koji se zove “Obrnuto” napisao je kaže zbog sebe i za sebe. Nije imao neke druge pretenzije. Napisao je kaže i zbog dragih ljudi oko sebe. Želeo je da im ostavi uspomenu, jer su u knjizi zapisane upravo njegove misli.
“Kao i muziku koju sam radio, tako i ovo. Došao sam na ideju da sve što se gomilalo godinama, stavim na neki papir. Napisao sam knjigu, čini mi se, iz jednog daha”, rekao je Georgiev Glasu juga.
Reč je o triler romanu o tragediji ljudske svesti. Priča o ljudima koje prate različite sudbine. Neki likovi su “pomalo” izmišljeni, a neki skroz, otkriva pisac.
“Nije pozitivan, ne očekuju se lepi krajevi, nije ni lak za čitanje. Predstavlja realnost koja nas okružuje, ali i koja će tek da nas okružuje. Inspiraciju sam vukao iz svojih ličnih događaja, iz događaja iz okruženja, iz naše zemlje i sveta. Pominje se tu dosta likova koji dosta odskaču. Možda je knjiga malo teža za čitanje, ali meni je bila i želja da se ne pročita odjednom, i da se ne shvata lako, već da čitaoca ostavi malo u razmišljanju, ili u krajnjem slučaju da vas zainteresuje da se vratite ponovo da pročitate i povežete neke stvari”, istakao je Georgiev.
Njegova knjiga je baš onakva kakve i on sam voli da čita, one koje ostavljaju utisak. Kreće od čoveka kao kompletnog ljudskog bića.
“Kako vreme prolazi, mi smo sve stariji, imamo neko naše vreme koje je prošlo, koje je toliko daleko da imam osećaj kao da je nečije tuđe, kao da nije naše. A ovo malo vremena koje sada treba da kupujemo, trebalo bi da iskostimo da sve ono što smo radili ranije, da probamo da popravimo. U romanu sam provukao i svoje najbliže ljude, i ne mogu da se pohvalim da sam se u prošlosti ponašao prema njima kako treba, a kada nisu više tu sa nama, kada ih više nema, dolazi do griže savesti, dolazimo do toga da smo mogli da budemo bolji, pravili smo neke greške “obrnuli” smo stvari”, kazao je on.
Objašnjava da se ta reč “obrnuto” u romanu provlači u pravom smislu reči.
“Podrazumeva obrnuto posmatranje na stvari i na svet, obrnuti postupci koji ne moraju nužno da budu loši. Nije obrnuto isto što i naopako. Neke stvari možemo da obrnemo da bi bili bolji, ali to je retko. Uglavnom ne obrćemo tako, uglavnom više ljudi vidi jednu te istu stvar obrnuto. Ljudi vremenom postaju, ne samo sebični, nego imaju kompleks i strah da neće uspeti u životu, na poslu, u ljubavi, porodici, i onda pribegavaju tome da obrću stvari u svoju korist. Gledaju kroz svoju prizmu koja je njima najbolja. Tu dolazi do tragedija”, objašnjava.
Jedna od poruka romana je da li neke stvari mogu da se promene, odnosno da kasno reagujemo, kasno popravljamo stvari, a pitanje je da li bi mogli da ih popravimo.
“Čak i kada bi se nekim čudom vratili u prošlost, isto bi se ponašali. Čovek kao da malo šta može da promeni kod sebe, a svet u kome živimo je opet obrnut”, iskren je Georgiev.
Možda deljuje nejasno, ali ističe da pažljivim čitanjem možemo razumeti sve. Ponavlja da je roman uradio za sebe i zbog sebe i nada se da će ona ugledati svetlost dana. Rukopis je poslao Niškom kulturnom centru.
Aleksandar Georgiev rođen je u Nišu 1970. godine. Školovao se u rodnom gradu, najpre u ОŠ „Učitelj Tasa“, zatim u Gimnazijama „Bora Stanković“ i “Svetozar Marković“. Diplomirao je na Mašinskom fakultetu u Nišu i na Fakultetu tehničkih nauka u Čačku. Potiče iz porodice prosvetnih radnika i nimalo slučajno započinje svoj radni vek kao profesor tehnike i tehnologije u Osnovnoj školi „Učitelj Tasa“, gde radi i danas punih 20 godina.
View this post on Instagram
