Violeta Milićević 
Uz vatru, pesmu i miris roštilja, romska zajednica širom Srbije obeležava Aspašu – tradicionalni doček Đurđevdan, jednog od najvažnijih praznika koji simbolizuje zdravlje, novi početak i dolazak toplijih dana.
U romskim naseljima večeras vlada posebna atmosfera – porodice se okupljaju, deca oblače novu odeću, a običaji koji se prenose generacijama oživljavaju kroz zajedničko slavlje.
Predstavnik Romskog kulturnog centra, Svetislav Jovanović, objašnjava da Aspaša ima posebno mesto u romskoj tradiciji.
„Večeras proslavljamo Apsašu, odnosno doček Đurđevdana. Okupljamo se sa našim najdražima kako bismo pokazali da su mladost, veselje i sloga deo našeg naroda. Nadamo se da će ovo ubuduće postati tradicija u još većem obimu, jer do sada nije bilo ovakvog okupljanja“, kaže Jovanović.
On naglašava da je Đurđevdan za Rome mnogo više od praznika.
„To je praznik posvećen zdravlju dece i porodice. Jagnje se kolje kao simbol napretka, zdravlja i blagostanja. Ujedno, to je i početak lepšeg vremena – dolazak leta, koje za Rome znači novu nadu i budućnost“, dodaje on.
Vatra koja okuplja i simbolika novog početka
Jedan od najvažnijih običaja vezan je za noć uoči praznika – takozvanu „romsku noć“, kada se pale vatre oko kojih se okupljaju porodice i prijatelji.
Tatjana Prvulović ističe da ova noć ima posebnu simboliku.
„To je naš tradicionalni praznik. Okupljamo se, ložimo vatru koja nas greje kao ljubav. Tu su deca, rodbina, prijatelji – svi zajedno. To je trenutak kada zaboravljamo sve probleme i slavimo život“, kaže Prvulović.
Prema njenim rečima, posebna pažnja posvećuje se deci.
„Deca se svake godine oblače u novu odeću. To simbolizuje novi početak, zdravlje i sreću tokom cele godine. Bela boja je posebno važna, jer predstavlja čistoću, radost i blagostanje“, objašnjava ona.
Jutro uz reku, voda kao blagoslov
Nakon noći provedene uz vatru i pesmu, rano jutro donosi nove običaje. Porodice odlaze na reke i izvore, gde se umivaju i donose vodu u domove.
„Ide se na Nišavu, bere se vrba i donosi voda koja se smatra blagoslovom. Tom vodom se umivamo, prskaju se kuće, unosi se u dom kao simbol zdravlja i sreće“, navodi Prvulović.
Ona dodaje da proslava traje tri dana i da uključuje i sećanje na preminule.
„Obilazimo grobove naših najmilijih, jer i oni su deo ovog praznika. Iako nisu sa nama, uvek su u našim srcima“, kaže ona.
Jagnje kao simbol zdravlja i napretka
Centralni deo proslave je priprema jagnjeta, koje ima duboko ukorenjeno značenje u romskoj tradiciji.
Sagovornici ističu da se ovaj običaj ne preskače, bez obzira na materijalne uslove.
„Jagnje mora da se pripremi – to je tradicija. Bela boja jagnjeta simbolizuje nevinost, sreću i zdravlje. To je nešto što se prenosi generacijama i ne menja se“, navodi Aku Ametović.
Stariji članovi zajednice podsećaju da je ovaj običaj postojao i u davnim vremenima i da se održao do danas kao važan deo identiteta.
„Tako su slavili naši preci, pa tako slavimo i mi. To je naša slava, naš način da sačuvamo ono što jesmo“, kaže Ametović.
Koordinatorka romske zajednice u Žitorađi Radmila Mestanović naglašava da je Đurđevdan za njih najvažniji praznik.
„To je praznik koji okuplja sve – porodicu, prijatelje, komšije. To je vreme kada se pomaže i onima koji nemaju, kako bi svi mogli da slave. Niko ne sme da ostane bez obeležavanja ovog dana“, ističe Mestanović.
Upravo ta solidarnost, dodaje ona, daje posebnu vrednost prazniku.
„Najvažnije je da svi budemo zajedno, zdravi i srećni. To je suština Đurđevdana“, kaže ona.
Aspaša i Đurđevdan tako ostaju više od običnog praznika – oni su simbol identiteta, tradicije i nade. U vremenu koje se brzo menja, ovi običaji podsećaju na važnost zajedništva, porodice i vere u bolje sutra.
