Violeta Milićević 
U selu Trupale danas je, uz prisustvo članova porodice, saboraca i predstavnika lokalne samouprave, održano polaganje venaca na spomenik vodniku Dejanu Mitiću, jednom od heroja bitke na Košarama, koji je život izgubio 1999. godine braneći granicu tadašnje Savezne Republike Jugoslavije.
Spomenik ovom mladom vojniku, koji je imao samo 22 godine kada je stradao, podigla je Gradska opština Crveni krst, a kako je rekao njen predsednik Miroslav Milutinović, cilj je da ovo mesto postane i mesto sećanja i učenja.
– Želja nam je da ovde budu organizovani istorijski časovi, na kojima bi đaci slušali o ljudima koji su život dali za svoju zemlju. Takvi primeri ne smeju biti zaboravljeni – rekao je Milutinović.
Srđana Veselinovića iz 125. motorizovane brigade je istakao da su Dejanove kolege podoficiri pokrenuli inicijativu da se Mitić posthumno odlikuje ordenom narodnog heroja.
– Sada, na osnovu posmrtnih ostataka i mesta gde je pronađen, znamo tačno kako je poginuo. Teško ranjen, ostao je da drži položaj kako bi dvojicu saboraca poslao u spas. Svesno je privukao neprijateljsku vatru na sebe. Ono što je uradio meri se sa herojstvom Stevana Sinđelića – rekao je Veselinović.
Njegov otac, Slavoljub Mitić, sa suzama u očima, prisetio se Dejanove poslednje borbe.
– Rekli su mi da je ostao sa dvojicom saboraca, Bošnjakovićem i Zorkićem. Teško ranjen, tražio je da ga ostave kod stene sa bombama. Hteo je da se oni spasu, jer je znao da nema šanse da svi izađu živi. Rekao je: “Ako i vi ostanete, svi ćemo poginuti” – ispričao je Slavoljub i dodao:
– Sva deca koja su stradala zaslužuju da na taj način ostanu upamćena. Heroji nisu samo imena u udžbenicima – rekao je Slavoljub Mitić.
Dejan Mitić je još od detinjstva želeo da nosi uniformu. Vojni rok je služio 1998. godine, a zatim je postao profesionalni vojnik i stekao čin vodnika. Poginuo je 14. aprila 1999. godine, u borbama na Košarama, gde je pokušaj kopnene invazije OVK i NATO snaga zaustavljen zahvaljujući nadljudskim naporima srpskih vojnika.
Kao mladi starešina, 16. aprila bio je teško ranjen na Košarama u odbrani državne međe. Nekoliko vojnika je pokušalo da mu pomogne da se izvuče, međutim nisu uspeli. Dejan je sam naredio vojnicima da više niko ne prilazi, a on će svojim životom da brani odstupnicu, da bi se vojnici povukli na bezbedni položaj.
Dejanov otac Slavoljub prisetio se poslednjeg razgovora sa svojim sinom.
„Pamtim njegove poslednje reči koje sam čuo kad sam bio u Kuršumliji, pre bombardovanja. Tad smo se čuli poslednji put. Samo mi je rekao da stavim municiju u džep i da čuvam tri metka za sebe. Rekao mi je da ne dam da me uhvate živog. On je tako i uradio. Ja nisam imao priliku da me niko zarobi, a on je tako odneo nekoliko albanskih života, ali i svoj. Nije mogao da se spasi i izvuče“, rekao je Dejanov otac.
Bitka na Košarama trajala je od 9. aprila do 10. juna 1999. godine. Dejan Mitić bio je jedan od 108 vojnika koji su dali svoj život braneći granicu i otadžbinu.
