Violeta Milićević Sedmočlana ekspedicija iz Srbije vratila se sa višednevnog pešačkog pohoda trasom Albanske golgote, povodom obeležavanja 110 godina od jednog od najtragičnijih događaja u srpskoj istoriji. U ekstremnim zimskim uslovima, sa temperaturama koje su se spuštale i do minus 20 stepeni, učesnici su prešli oko 240 kilometara, prateći put kojim se srpska vojska povlačila tokom Prvog svetskog rata.
“Na sedmoro iz Niša, jedan iz Prokuplja i jedan iz Leposavića, organizovali smo se i krenuli u istom vremenskom razdoblju. Prvi srpski vojnici su se iskrcali na Кrfu 18. januara, mi smo hteli u tom periodu, od 9. do 18. januara, da prođemo upravo tim istim putevima i da osetimo i u tom istom vremenu, po snegu, po hladnoći, kakve su te njihove muke bile”, rekao je Milan Lapčević, jedan od učesnika ekspedicije.
“I nije bez veze… Niko ne zna šta su muke teške dok ne prođe Albaniju peški. Mi smo je prošli — i Čakor, i Кosovo, i deo Crne Gore, i celu Albaniju do Skadra, u prilično sličnim vremenskim uslovima, kakvi su bili pre 10 godina… hladnoća od minus 16 tokom prolaska kroz Prokletije, do Skadra, gde smo na groblju položili vence i sveće na spomenik”, dodao je Lapčević.
Učesnici su istakli da su vremenske prilike bile veoma slične onima pre 110 godina — velika hladnoća, sneg od 30 do 40 centimetara, ali su se kretali uglavnom po putevima, pa nisu imali velike probleme sa prolazom kroz snežne nanose. Ipak, hladnoća je bila izuzetno jaka.
“U odnosu na vreme u kojem su oni prolazili, i da su bili mnogo slabije obučeni, bez ikakve podrške, bez dovoljno hrane, vukući topove, punu ratnu opremu i sigurno mnogo lošije odeću i obuću, to je nešto što mi, nove generacije, ne možemo ni da sanjamo kako je bilo”, rekao je Lapčević. “Ostali smo deo tih muka, ali ta hrabrost i izdržljivost naših predaka u tim prilikama je daleko, daleko teža i veća. To nas je motivisalo i dalo snage da i mi prođemo to, i da se ne žalimo ni na jednu stvar koja nas je usput zadesila.”
Završetak na Кrfu i emocije koje nisu mogli da sakriju
“Na kraju naše godišnje akcije, završili smo na Кrfu i na ostrvu Vidu. Imali smo organizovanu akademiju od strane Društva srpsko-grčkog prijateljstva na Кrfu, koju je vodio Željko Popović. To je bila jedna emocija koju nismo mogli da sakrijemo, nisu se mogle sakriti ni suze. Jednostavno, bilo je to nešto jače od nas”, rekao je Lapčević.
Sledećeg dana, učesnici su obišli spomenike u Dasiji i Guviji, gde su se iskrcavali srpski vojnici, kao i Vid i Mauzolej, gde se nalazi Plava grobnica. Nažalost, u Mauzolej nisu mogli da uđu jer je tokom zime objekat zatvoren, a jedina osoba koja je zadužena za održavanje i otvaranje bila je nedostupna.
“Bilo je to razočaranje, ali nam je puno srce što smo ovo uradili i što su se mediji interesovali za ovu ideju i temu, da se priča o njihovim podvizima”, rekao je Lapčević.
Patronažna sestra: “Bilo je povređenih nogu i pokislih glava”
“Ja sam bila deo ekipe i deo logistike, tako da generalno nisam prepešačila ceo put, ali sam brinula o svim ovim junacima koji su bili zajedno sa mnom. Bilo je svega — izranjenih nogu i pokislih glava, nije bilo lako ni brinuti o njima na ovom putu”, kazala je patronažna sestra Nela Petrović.
Zabrana na Кosovu: “Držali su nas na granici bez papira”
U ekspediciji su doživeli i neprijatnost na Кosovu, gde su, kako navode, dobili zabranu prolaska.
“Drugi put učestvujem u ekspediciji, 2015. godine smo išli prvom stazom koja je duža, oko 1040 km i prešli smo za 6 dana. Ovaj put sam ponovo bio deo ekipe i drago mi je što sam bio deo. Ali, moram da kažem i jedno razočaranje — na Кosovu su nam zabranili prolaz. Кosovska bezbednosna agencija nas je zaustavila na granici, bez ikakvog papira. Nismo znali ni zašto, nismo prekršili proceduru, nismo provocirali, samo smo išli putem kojim je išla srpska vojska”, rekao je Bojan Radenković iz Zaplanja, mesta odakle je i čuveni Dragutin Matić.
On je dodao da ne zna razlog za zabranu, ali da smatra da to nije poruka koju bi trebalo slati mladim ljudima koji žele da se sećaju i čuvaju istoriju.
Poruka mladima: “Neka nastave ono što radimo”
“Poruka mladima je da nastave ovim putem. Mislim da smo dosta toga odradili, da smo pokrenuli inicijativu, i red je da sada mlađi ljudi dođu na red. Treba da se priča o ovom velikom stradanju srpskog naroda, jer to nikada ne sme da se zaboravi”, poručio je Radenković.
