Violeta Milićević 
U Srbiji se obeležava Nacionalni dan bez duvanskog dima, koji ima za cilj da još jednom skrene pažnju na pušenje kao jedan od najvećih i najupornijih javno-zdravstvenih problema savremenog društva. Ovogodišnja nacionalna kampanja nosi poruku „Svaka cigareta smeta“, poruku koja, prema oceni stručnjaka, u domaćim uslovima ima posebnu težinu.
Iako se na globalnom nivou procenjuje da 1,3 milijarde ljudi puši, a da više od osam miliona osoba godišnje umre od posledica aktivnog i pasivnog pušenja, duvan i dalje ima snažno uporište – kako u svakodnevnim navikama, tako i u društvenoj toleranciji prema ovoj štetnoj praksi.
Srbija među zemljama sa najviše pušača u Evropi
Predsednik Nacionalne inicijative nepušača Srbije, doktor Nikola Piljić, upozorava da je stanje u Srbiji alarmantno i da zahteva hitne i sistemske mere.
„Pušenje se danas praktično dovodi u vezu sa gotovo svim najtežim bolestima savremenog doba. Situacija u Srbiji je, bez ikakvog preuveličavanja, alarmantna. Procene pokazuju da je oko trećina stanovništva aktivni pušač, a pored toga imamo ogroman problem sa pasivnim pušenjem“, kaže Piljić.
On naglašava da su pasivni pušači zapravo svi građani koji su prinuđeni da udišu duvanski dim i aerosole u zatvorenim prostorima.
„Broj pasivnih pušača je gotovo ekvivalentan broju stanovnika Srbije. Koliko god se trudili, u ovom trenutku je praktično nemoguće izbeći taj faktor rizika, jer je pušenje i dalje društveno prihvatljivo u velikom broju zatvorenih prostora“, objašnjava on.
Loša primena zakona – ključni problem
Govoreći o razlozima zbog kojih se Srbija i dalje nalazi u samom vrhu po stopi pušenja, Piljić posebno izdvaja neadekvatnu primenu postojećih zakona.
„Kada kažemo loša kontrola duvana, ne mislimo samo na jedan propis. Mislimo na čitav sistem, ali pre svega na slabu primenu Zakona o zaštiti stanovništva od duvanskog dima. Taj zakon ima ozbiljne pravne praznine, naročito u delu koji se odnosi na ugostiteljski sektor“, navodi on.
Ipak, ističe da bi i postojeći zakon, kada bi se dosledno sprovodio, već dao određene rezultate.
„Zakon predviđa zabranu pušenja na radnim mestima, posebno u zdravstvenim i obrazovnim ustanovama. Nažalost, svedoci smo da se i te odredbe svakodnevno krše, iako bi, čak i bez zakona, bilo logično da se u takvim prostorima ne puši“, dodaje Piljić.
Zabrana pušenja ne uništava ugostiteljstvo – naprotiv
Jedan od najčešćih argumenata protiv potpune zabrane pušenja u ugostiteljskim objektima jeste strah od ekonomskih gubitaka. Međutim, Piljić taj argument naziva – mitom.
„Ne postoji nijedna zemlja u Evropi ili svetu koja je uvela zabranu pušenja u zatvorenim ugostiteljskim prostorima, a da je ugostiteljski sektor zbog toga propao. Činjenice pokazuju da su prihodi ostali isti ili su čak porasli“, kaže on.
Razlog je, dodaje, jednostavan.
„Ljudi koji ne puše, poput mene, počnu češće da izlaze. Kada se obezbedi zdrav ambijent, nepušači postaju redovni gosti i na taj način se prihodi čak povećavaju“, objašnjava Piljić.
Mladi, elektronske cigarete i „mit o manjoj štetnosti“
Posebnu zabrinutost izaziva porast upotrebe elektronskih cigareta među mladima, koje duvanska industrija promoviše kao „manje štetne“.
„Mladi najčešće ulaze u nikotinsku zavisnost upravo preko elektronskih cigareta. Agresivne marketinške kampanje pokušavaju da te proizvode predstave kao zdraviju alternativu, ali to jednostavno nije tačno“, upozorava Piljić.
On ističe da ne postoji bezbedan duvanski proizvod i upućuje jasnu poruku roditeljima.
„Ta takozvana ‘bezbedna para’ nije para, već propilen-glikol, hemikalija koja se koristi i u proizvodnji antifriza. Ne verujem da bi bilo koji roditelj dozvolio detetu da pije antifriz, pa zato nemojte dozvoliti ni da ga udišu u svoja pluća“, poručuje Piljić.
Pušenje oštećuje ceo organizam
Govoreći o zdravstvenim posledicama, Piljić podseća da je više od 90 odsto slučajeva karcinoma pluća direktno povezano sa pušenjem, ali i da se šteta ne završava na plućima.
„Ne postoji organ u ljudskom telu koji ne trpi posledice pušenja. Pored respiratornog sistema, ozbiljno su pogođeni kardiovaskularni i nervni sistem, a pušenje se dovodi u direktnu vezu i sa karcinomom bešike, o čemu se u javnosti malo govori“, navodi on.
Dodaje i da su efekti mera kontrole duvana jasno vidljivi u zemljama koje su ih primenile.
„U tim državama zabeležen je pad stope infarkta miokarda i do 26 odsto, kao i smanjenje broja akutnih napada astme. To su konkretni, merljivi rezultati“, ističe Piljić.
„Svako može da ostavi cigarete“
Na kraju, doktor Piljić ohrabruje sve pušače koji razmišljaju o prestanku.
„Ne postoji čovek koji ne može da ostavi cigarete. Proces odvikavanja nije ni približno težak koliko se često predstavlja. Mnogi ljudi su uspeli da ostave pušenje samo kroz razgovor i stručnu podršku lekara, a postoje i terapije koje dodatno pomažu“, kaže on.
Ključ, prema njegovim rečima, leži u odluci i razumevanju sopstvene zavisnosti.
„Najvažnije je prepoznati okidače. Kada znamo šta nas tera da zapalimo cigaretu, rešili smo najveći deo problema. Prvi korak je odluka – a svako je može doneti“, zaključuje Piljić.
Nacionalni dan bez duvanskog dima zato ostaje podsetnik da borba protiv pušenja nije samo lična odluka, već zajednički zadatak društva, institucija i medija, jer – svaka cigareta zaista smeta.
