Glas Juga 
Danas, 15. februara, Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju Sretenje Gospodnje, praznik koji slavi dan kada je Bogorodica unela mladog Hrista u hram da ga posveti Bogu. Ovaj veliki hrišćanski praznik slavi se tačno 40 dana nakon Božića, a tradicija njegovog obeležavanja datira još od 554. godine.
Praznik duhovnog i državnog značaja
Sretenje je više od verskog praznika – ono nosi i snažan istorijski značaj za Srbiju. Upravo na ovaj dan 1804. godine u Orašcu je podignut Prvi srpski ustanak, što ga čini i Danom državnosti Srbije. Takođe, na Sretenje 1835. godine donet je Sretenjski ustav, prvi demokratski ustav Srbije, što ovaj datum čini i Danom ustavnosti.
Legenda o zimskom preokretu
Veruje se da Sretenje otkriva koliko će još dugo trajati zima. Narodno predanje kaže da se na ovaj dan „susreću“ zima i leto, a jedan od najpoznatijih narodnih običaja vezanih za Sretenje je posmatranje mečke. Ako mečka izađe iz brloga i ugleda svoju senku, zima će trajati još šest nedelja. Ako senke nema, proleće je na pragu.
Mladoženja iz prve ulice?
Pored prognoze zime, postoji i zanimljivo verovanje među devojkama. Smatra se da će mlada na Sretenje videti osobu sličnu svom budućem suprugu – kako po izgledu, tako i po karakteru. Zato su nekada devojke bile posebno pažljive koga će prvo sresti tog jutra.
Svetlost koja štiti dom
Običaj nalaže da se na ovaj dan pale sveće, jer se veruje da njihov plamen donosi zaštitu domu od groma i drugih nesreća. Još u vreme cara Justinijana, ovaj praznik je ustanovljen kao molitva za prestanak velikih nesreća, uključujući kugu i zemljotrese.
Bilo da ga posmatramo kroz prizmu vere, istorije ili narodne tradicije, Sretenje Gospodnje ostaje dan simbolike i dubokog značaja za srpski narod.
