Stradalnički put spomenika Nišlijama obešenim od Turaka

Kneževina Srbija za vreme Miloša Obrenovšića predstavljala je nadu da će se uskoro osloboditi krajevi oko Niša, kao i čitava jugoistočna Srbija.

Ukupne društveeno ekonomskse prilike bile su teške pa se narod na razne načine pripremao za borbu kako bi se od Turaka oslobodio. U ovoj borbi posebno mesto pripadalo je Srpskoj pravoslavloj crkvi i vladiki Milentiju, koji je lično povezivao razne zavereničke grupe u jedinstven i ilegalni oslobodilački pokret.

Turska carevina bila je suočena sa masovnim narodnim ustanicima koji su izbili u Srbiji, Grčkoj- Bugarskoj, Vlaškoj i drugim krijevima Osmanijskog carstva. Planirajući da unište ustanički pokret Srbiji i stanu na put raznim zavereničkim organizacijama Turci su dovlačili nova vojna pojačanja. Već polovinom aprila 1821. u nišku Tvrđavu ulogorilo se osam
hiljada turskih vojnika pod komandom čuvenog Huseina Gradavščevića.

Ubrzo su se turske ordije počele obričumavati sa pokorenam narodom.

“U Nišu i okolini uhapšeno je preko dve stotine ljudi. Među prvima ocumičen kao vođa zavere uhapšen je niški vladika Melentije,a zatim i ostali niški građani. Iza zidina Niške tvrđave saslušavani su i mučeni. Po kratkom postupku izrečena je smrtna kaza vladiki Melentiju, njegovim saralnicima i jednom Turčinu koji je bio optužen za povlađivanje zaverenicima”, navodi istoričar Đorđe Stamenković u knjizi “Ključ stare Srbije”, a prenosi Niški vesnisk.

Na izvršenju kazne nije trebalo dugo čekati. 13.juna 1821. Turci su na levoj obali Nišave, nedaleko od mosta koji vodi ka Stambol-kapiji podigli vešala.

Javno su obešeni: vladika Melentije, prota Stojan Poponić, pop Đorđe Cincarin, Mladen Ovčarević i Golub Mutvdžija. Sablazno i stravično vetar je više dana njihao tela obišenih kraj kojih su Nišlije bile primorane da prolaze. Vešala smrti trebalo je da zaplaše žive kako se ne bi borili za slobodu.

Foto: Niški vesnik

Povodom 92. godišnjice od ovog stravičnog događaja, inicijativom vladike Dositeja, u Nišu je 29. decembra 1913. podignut je spomenik Nišlijama obešenim od Turaka 1821. godine. Mirno je spomenik proživeo ratne godine. Prkosio je vremenu i čuvao sećanja na one Srbe koji su se borili za svoju otadžbinu. Vladika Melentije bio je Grk po narodnosti, ali ubrzo po
dolasku u Niš zavoleo je srpski narod i zajedno sa njim vodio borbu protiv Turaka.

Bugirski okupator za vreme Prvog svetskog rata oskrnavio je spomenik: demontiro je autentičnu spomen ploču o srpskom karakteru znamenja i postavio novu sa lažnim podacima da su u Nišu “obešeni Bugari” . Po završenom ratu i oslobođenju, falsifikovan bugrski tekst je uklonjen i vraćen prvobitni.

Uporno po završenom Drugom svetskom ratu u Nišu je počeo ubrzani ekonomski razvoj.  Ulca Žvote Đošića planirana je da preraste u nišavski kej. Pošto je stari spomenik smetao “novim urbnstičkim rešenjima” doneta je odluka o preseljenju spomenika. Nekome su smetali spomenici srpskog naroda. Кomesari Partije naredili su arhitektama da postupe po direktivi.

“Na “đubrištu istorije” dislociran je spomenik kulture.  Više od 30 godina spomenik “čami” u tvrđavi.  Postavljen je kraj Beogradske kapije.

 

Nova generacija arhitekata krajem 1991. godine vraća spomenik Nišlijjama obešenim od Turaka 1821. na prvobitno autentično mesto”, prenosi Niški vesnik.

Tako je tužan put spomenika završen je povratkom na pravo mesto.

Put spomenika Nišlijama obešenim od Turaka svedoči o trajanju i snazi sećanja, ali i o naporima da se istina očuva i sačuva od zaborava. Iako je put bio pun prepreka, konačno se vratio na svoje pravo mesto, podsećajući sve na hrabrost i žrtvu onih koji su se borili za slobodu svoje otadžbine.

Spomenik ima četiri natpisa

Podaci korišćeni iz knjige niškog istoričara Đorđa Stamenkovića “Ključ stare Srbije” i Niškog vesnika.