Bogojavljenje, jedan od petnaest najvećih hrišćanskih praznika, obeležava se svake godine 19. januara. Ovaj fiksni praznik predstavlja objavljivanje Bogočoveka i početak Hristove mesijanske misije. Prema Bibliji, na taj dan Jovan Krstitelj je krstio Isusa Hrista u reci Jordan, dok se Sveti Duh u obliku goluba spustio na Hrista, a glas Boga Oca začuo se s neba, čime je otkrivena Sveta Trojica: Otac, Sin i Sveti Duh.
Bogojavljenje označava završetak tzv. nekrštenih dana, perioda u kojem se ne vrši obred krštenja jer ni Hristos tada nije bio kršten. Na Krstovdan, uoči Bogojavljenja, i na sam dan praznika, u hramovima se obavlja veliko osvećenje vode. Vernici nose osveštanu vodu kući, čuvaju je kao svetinju i koriste tokom cele godine za isceljenje, zaštitu od bolesti i duhovno očišćenje. Veruje se da osvećena voda štiti dom od nečistih sila i donosi blagoslov ukućanima.
Na ovaj dan vernici se pozdravljaju rečima „Hristos se javi“, a odgovaraju sa „Vaistinu se javi“. Post nije obavezan između Božića i Bogojavljenja, ali se na Krstovdan posti bez obzira na dan u nedelji.
Verovanja i narodni običaji
Bogojavljenje je bogato narodnim verovanjima. Smatra se da se u ponoć, na ovaj praznik, otvaraju nebesa i svaka želja može biti ispunjena. Neudate devojke su nekada stavljale ogledalce pod jastuk uoči Bogojavljenja, verujući da će sanjati budućeg supruga.
U nekim krajevima Srbije, osveštana voda davala se ukućanima da piju preko sekire kako bi se izbegle svađe tokom godine. Starije žene su pratile vremenske prilike na Bogojavljenje: jak mraz i sneg predskazivali su rodnu godinu, dok je vedro vreme značilo sušnu. Poseban običaj bio je određivanje „vetra koji se zakrstio“. Na vetrometini se iznosio pepeo i posmatralo koji vetar preovlađuje. Istočni vetar značio je sušu, južni kišnu i bolešljivu godinu, dok je zapadni donosio plodne godine.
Bogojavljenje nije samo dan sećanja na krštenje Hristovo, već i praznik bogat simbolima nade, obnove i zajedništva. Tradicija obogaćuje verski život naroda, dok običaji i verovanja čuvaju kulturno nasleđe Srbije.