Violeta Milićević 
Kardiovaskularne bolesti su ubica broj jedan na svetu, uzrokujući preko 20,5 miliona smrtnih slučajeva godišnje. I u Srbiji su vodeći uzrok smrti, sa učešćem od 47,3 odsto. Prema poslednjim podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, a pred Svetski dan srca, 29. septembra, statistika pokazuje da su tokom prošle godine od bolesti srca i krvnih sudova u Srbiji su umrle 51.624 osobe.
Uoči Svetskog dana srca Institut za lečenje i rehabilitaciju „Niška Banja“ je i ove godine organizovao brojne aktivnosti. Stručno osoblje je pacijentima demonstriralo vežbe za kardiovaskularni sistem, nakon čega je održana šetnja „Stazama zdravlja“. Lekari sa Instituta su podelili savete kako da se zdravlje srca očuva i unapredi kardiovaskularne zdravlje.
„Uvek potenciramo značaj prevencije, a to podrazumeva da se vodi računa o zdravom načinu života, o dobroj kontroli krvnog pritiska, šećera u krvi, masnoće u krvi, da osobe prestanu da puše, ili da smanje boravak u prostoriji gde se puši, da smanje upotrebu alkohola što je više moguće, svakdovnena fizička aktivnost, da se pokuša da se ovlada izazovima stres, da stres bude kontrolisan“, savetuje direktorka Instituta doktorka Marina Deljanin Ilić.
Ona dodaje da je neophodna fizička aktivnost, što je glavni faktor da se spreči i pandemaija gojaznosti, koja sve više uzima danak, smatra dr Deljanin Ilić.
Načelnik Kardiologije na Institutu „Niška Banja“ Boban Ilić navodi da je šetnja glavna preventiva srčanih bolesti. On navodi da uredni rezultati ne znače ništa, ukoliko se ne šeta redovno uz umerenu ishranu.
„Hodanje i šetnja su glavna preventiva svakom budućem neželjenom događaju. Ako regulišemo nivoe šećera i masnoće, bez šetnje džabe smo sve to radili. Umerenost je majka mudrosti, to ne znači da treba da se pridržavamo nekih striktnih dijeta. Ako se hranimo umereno, a smemo sve da jedemo, ako to radimo umereno i naše srce će ostati zdravo, ako nema neku genetiku i predispoziciju“, kaže dr Ilić.
Foto: N.P.
Viši terapeut na Institutu Dragana Radovanović savetuje da je dobra navika da se pre posla pet minuta posveti vežbama istezanja i disanja, što dobro dođe i kao buđenje, ali i priprema za radni dan.
„Ove vežbe su sastavni deo programa za rehabilitaciju kardiovaskularnih bolesnika i predstavljaju veliki značaj kako u rehabilitaciji bolesnika koji dolaze u naš Institut na rehabilitaciju, tako su veoma značajne i za zdravu populaciju, za održavanje zdravlja srca i kardiovaskularnog sistema, tako isto i za održavanje opšteg i mentalnog zdravlja“, navodi Dragana Radovanović.
Pacijenti su zajedno sa lekarima radili vežbe zagrevanja, vežbe disanja, nakon čeka je usledila šetnja. Na kraju su radili vežbe relaksacije, koje su prilagođene pacijentima.
Znaci i simptomi srčanog udara su: jak bol koji se javlja iza grudne kosti u vidu stezanja, pritiska, probadanja i traje više od pola sata (bol može da se širi prema ramenima ili stomaku, levoj ruci, vilici ili lopaticama), zatim otežano disanje praćeno kratkim dahom, malaksalost, muka, povraćanje i uznemirenost.
