Violeta Milićević Mile Dinić Bašal, harmonikaš iz Niša je u svojoj dugoj muzičkoj karijeri pratio je sve velike estradne zvezde bivše Jugoslavije. Rođen je kaže u selu kraj Niša, a u ovom gradu živi od 1950. godine. Muzikom se bavi od svoje šeste godine i odmalena je znao da je harmonika njegova ljubav.
“Čini mi se da otakad sam se rodio ja sam počeo prvo novine da razvlačim, a zamišljao sam harmoniku. Tada je i moj otac shvatio da volim muziku, kupio mi je harmoniku i tako sam ja postao harmonikaš”, govori za Glas juga ovaj legendarni Nišlija.
Najlakše mu je bilo sa Šabanom Šaulićem, a na harmonici je pratio i Vidu Pavlović, Meho Puzića, Selimova Zelvčevskog. Ipak najviše koncerata radio je sa svojim prijateljem iz Niša Slobodanom Bobanom Ilićem. Njegovu pesmu Ramo Ramo izveo je više od 2000 puta.
“Moje druženje sa Bobanom je počelo još kada smo bili mladi. On je svirao gitaru, ja harmoniku. Počeli smo da sviramo svadbe, rođendane… Na svakoj svadbi je “Ramo Ramo” obavezna pesma, takav je ritam koji vuče na igru. Njegove pesme ne znam broj koliko sam puta otpevao, a pratio sam ga preko 2000 puta”, govori Mile o svom prijatelju.
I Dinić je objavio ploču 1969. godine. Priznaje da nije bila tako uspešna, pa je odustao od daljeg snimanja.
Sarađivao je dugo sa Borom Drljačom. Sa njim je nastupao po celoj Evropi. 1986. godine odlazi u Ameriku. Svirao je u Njujorku, kada je dobio poziv da prati na velikoj turneji velike jugoslovenske zvezde narodne muzike.
“Pitali su me da li smem i da li mogu. Ja sam rekao da smem i tako sam celu njihovu turneju radio. Tu su bili Šaban Šaulić i Meho Puzić, Selim Zelčevski, Rade Vučković. Dfrruženje je bilo divno, a turneju smatram mojim uspehom. Pratiti jednog Šabana, to je u to vreme bio sam vrh u muzici”, rekao je Bašal.
Upravo Šaban mu je bio najlakši za saradnju, dok mu je najteže bilo sa Selimom Zevčevskim. On je tražio zvuk kao na ploči, priseća se ova niška legenda koju znaju svi sugrađani. A znaju ga iz kafana.
“Drugačije je bilo, i druženje i sve, sada nije više to to. Ljudi i nemaju pare”, kazao je.
Veliki prijatelj mu je bio Toma Zdravković, koji je zbog svog druga iz Niša zakupio ceo restoran u Beogradu da bi ga ugostio.
“Čim dođe u Niš dođe pravo kod mene. Voleo je da ga vodim u jedan restoran posle fajronta, nalazi se na Železničkoj stanici. Tu ima jedan restoran na spratu. Nikada neću da zaboravim kako je on mene ispoštovao, kao što nikada niko nije. Pozvao me je da budem njegov gost u Beogradu, iznenadio sam se kada sam video da je Toma zakupio ceo restoran. Bili smo samo ja, on, moja devojka i vlasnik restorana. To je jedan detalj koji sam zapamtio, a govori o tome koliko sam ja njega poštovao, a koliko je i on mene”, seća se Dinić.
Mileta Bašala svi u Nišu znaju. Kako nam i sam priznaje, dok ide ulicom svi ga oslovljavaju sa “gde si legendo?”. Sada su, prenosi nam kako mu govore, u ovom gradu nažalost ostale samo dve legende – Neša Saita i Crnih mambi i on.
