Violeta Milićević 
Program pružanja dimničarskih usluga trebalo bi da od sledeće godine obuhvati sve građane koji se greju na drva i ugalj, najavila je v. d. direktorka JKP „Mediana“ Irena Stamenković. Gradsko veće usvojilo je novi program koji to i propisuje, a koji predstavlja važan segment zaštite od požara i očuvanja kvaliteta vazduha.
„Pravni osnov za izradu ove odluke je član šest odluke o pruženju dimničarskih usluga Skupštine grada Niša iz 2005. i 2010. godine. Dostavljeni program sadrži sve obavezne elemente, i to dimovodne, ložišne objekte i uređaje na kojima se pružaju dimničarske usluge, vrste dimničarskih usluga, kao i vreme i način vršenja usluga“, objasnila je Stamenković.
Ona je naglasila da se dimničarske usluge pružaju na celoj teritoriji grada i da predstavljaju komunalnu delatnost od opšteg interesa.
„Dimničarske usluge vrše se radi obezbeđenja ispravnog funkcionisanja dimovodnih kanala i ložišnih objekata, radi preventivne zaštite od požara i zaštite vazduha od zagađenja. Korisnici su vlasnici, zakupci i drugi korisnici stanova, individualnih stambenih zgrada, poslovnih i proizvodnih objekata“, kazala je.
Stamenković je navela da će JKP „Mediana“ i naredne godine, kao i prethodne, obavljati usluge čišćenja i provere dimnjaka u ugostiteljskim objektima, pekarama, kuhinjama za masovno spremanje hrane, dimnjacima u stambenim i poslovnim objektima, kao i u industrijskim i zanatskim postrojenjima.
Ona je dodala da program sadrži i godišnji plan čišćenja i paljenja dimnjaka u stambenim zgradama za 2026. godinu, a da „Mediana“ trenutno raspolaže sa 20 dimničara.
„Za broj korisnika koji trenutno imamo, a koji, kao što sam pomenula, opada svake godine, taj broj dimničara je dovoljan. Međutim, korisnici fosilnih goriva bi trebali da budu svi naši korisnici, a kada to uvedemo, onda će nam verovatno nedostajati nešto od dimničara. Neki broj ljudi bi verovatno morali da bude primljen“, rekla je Stamenković.
Jedan od problema na koji je ukazala jeste i to što u Srbiji ne postoji škola za dimničare.
„Zanimljivo je da ne postoji škola za dimničare. O tome često pričamo u Privrednoj komori Srbije, na grupaciji dimničarskih usluga. Dovoljno je da neko ko je zainteresovan i završio srednju školu dođe i pola godine bude na praksi sa našim dimničarima. Tako može da nauči zanat i postane kvalitetno obučeni radnik“, objasnila je.
Trenutno u Nišu ima 17.341 korisnik i 21.478 dimnjaka, ali interesovanje za uslugu opada.
„Kad krene zimska sezona, broj poziva je ogroman, imamo i do 150 poziva dnevno. U letnjim mesecima gotovo niko ne želi da primi dimničare jer smatra da se na 40 stepeni ne čiste dimnjaci“, rekla je.
Stamenković je dodala da je cena dimničarskih usluga izuzetno niska, te da bi trebalo razmotriti izmenu odluke kojom bi korišćenje dimničarskih usluga postalo obavezno.
„Nakon prvog pregleda i snimanja situacije, korisnik dobija izveštaj i odlučuje da li želi da bude naš korisnik. Ako ne želi, svaki njegov poziv se posebno naplaćuje kao vanredna usluga“, pojasnila je.
Na pitanje o interesovanju za tradicionalne zanate, Stamenković je rekla da su kaljeve peći gotovo nestale, ali da u Nišu još uvek postoji jedan majstor koji ih održava.
„Kaljavih peći gotovo da nema. Zidenje kaljavih peći radi samo dimničar Osman, koji je izuzetan majstor. Ima mladih, ali nisu baš zainteresovani. Nadam se da ćemo pronaći nekoga koga ćemo obučiti“, rekla je Stamenković.
Kako je zaključila, dimničarske usluge ostaju važan segment komunalnog sistema, ne samo zbog bezbednosti građana već i zbog zaštite životne sredine.
