Glas Juga 
Posle premijere filma u Nišu, Beogradu i Kristijansandu, film Branka Dimovića Dimeskog ,,33 Anđela” doživeo velike ovacije od publike i u bioskopu Norveškog filmskog instituta u Oslu (Norveška).
“Konačno su i norvežani saznali istinu šta se sve dešavalo sa srpskom decom i logorašima u Drugom svetskom ratu i kako i zašto su dospeli čak u Norvešku. Srećom da smo konačno postali precizni koji narod i deca su tu stradala. Definitivno, uradili smo veliku nacionalnu stvar”, rekao je istoričar Đorđe Bojanić.
Publici u Oslu obratili su se: ambasador Republike Srbije u Oslu, Dragan Petrović, zamenik ministra kulture Norveške Vinje Hakon, zamenica gradonačelnika Niša Dušica Davidović i predsednik Gradske opštine Palilula iz Niša Bratislav Vučković, koji je članovima tima podelio zahvalnice za ostvareno filmsko delo od nacionalnog značaja ,,33 Anđela”.
Zamenica gradonačelnice Niša Dušica Davidović uručila je zlatnik Cara Konstantina i Carice Jelene, zameniku ministra kulture Norveške Vinjeu Hakonu.
U Oslu norveškoj publici prikazan film ,,33 Anđela“ Dušica Davidović i Vinje Hakonu
Na kraju filma publici se obratio i autor i direktor filma ,,33 Anđela” Branko Dimović Dimeski.
Branko Dimović Dimeski autor i direktor filma 33 Anđela:
,,Sa velikim ponosom delim radost zbog uspeha filma ,,33 Anđela” u Oslu, gde smo imali priliku da ga prikažemo pred sjajnom publikom u bioskopu Norveškog filmskog instituta. Zahvalnost dugujem Ambasadi Republike Srbije u Oslu, posebno ekselenciji ambasadoru Draganu Petroviću, i Srpskoj Pravoslavnoj Parohiji Sveti Vasilije Ostroški iz Osla, koji su bili ključni podržavaoci ovog događaja.
Posebno bih želeo da istaknem zahvalnost gospodinu Vinjeu Hakonu iz ministarstva kulture Norveške, zaduženom za ratne spomenike i groblja, na prisustvu i govoru koji je održao tokom projekcije filma. Takođe, veliku zahvalnost upućujem zamenici gradonačelnice Niša, gospođi Dušici Davidović, i predsedniku Gradske opštine Palilula Niš, gospodinu Bratislavu Vučkoviću, na podršci i poseti Norveškoj, dajući poseban pečat ovom događaju.
Želim da istaknem kao rukovolidalac i direktor projekta ,,33 Anđela” da smo vrlo zadovoljni što je film ,,33 Anđela” dobio poziv da bude deo međunarodnog festivala BANEFF-STOKHOLM u Stokholmu od 19. do 22. decembra. Zahvaljujem se organizatorima festivala na ovoj prilici, pridružujući se drugim značajnim ostvarenjima.
Film nastavlja povezivati srpsku i norvešku kulturu, osvajajući srca publike širom sveta. Radujem se daljim koracima koji nas vode ka novim filmskim visinama i kulturnim susretima.”, govori Branko Dimović Dimeski.Filmska ekipa bila je gost kod ambasadora Republike Srbije u Kraljevini Norveškoj u Oslu Dragana Petrovića.
Filmska ekipa posetila je i spomen park u Oslu i obeležje, kako ovde piše za preko 3000 stardalih jugoslovenskih partizana.
Mi smo krivci što svet ne zna pravu istinu! To je bilo jedno vreme koje je zamutilo istinu, a i dalje traje i pored pokušaja da sklonimo prašinu i uputimo na činjenice kroz film Branka Dimovića Dimeskog ,,33 Anđela”. Po mom mišljenju, problem je što je akcenat dat, da su ovde u Norveškoj (a tako je svuda) stradali ,,Jugosloveni” (koji? danas Slovenci, Hrvati, Bošnjaci Makedinci, Crnogorci, Šiptari… svi oni bili su Jugosloveni), internirci (koji?), partizani (koji), komunisti (koji?)…? A 95 posto stradalih bili su Srbi.
Zato ljudi u svetu i ne znaju za naše stradalaštvo i genocid koji je izvršen nad Srbima (sve je to uvijeno u jugoslovensku mantru).
Ljudi su u logore odvođeni i iz svojih kuća, sa imanja, posla… koji nisu pripadali ni jednom pokretu, naravno bilo je i partizana i pripadnika JVuO (četnika) bilo je i maloletne dece odvedene u logore u Norveškoj (najmlađi je imaon11.god, koji je preminuo) o kojima je u medijima slabo pisano a filma nije bilo (sve do ,,33 Anđela”).
A mi Srbi tamo u Oslu, Karašjoku, Botonu… nemamo ni adekvatna obeležja, na tabli u Karašjoku piše ,,U spomen jugoslovenskim internircima…“.
Taj spomenik i svi ostali spomenici po Norveškoj treba da tu ostanu i da se čuvaju, oni nam i ukazuju na taj period komunizma.
Ali, pored tih spomenika trebalo bi podići novi ili uraditi info tablu (na norveškom, engleskom i srpskom jeziku) i gde će jasno pisati šta se desilo i ko je stradao, da su to bili Srbi, mislim da je došlo vreme za te izmene i prikazivanje činjenica i istine.
Kada ispred ovog spomenika sa slike stane stranac, sigurno ništa neće znati, koji je to narod i da su tu i deca stradala, to je naša tragedija i sramota.
Moramo se i mi zapitati, ko su ti jugoslovenski internirci, da li to zna svetski turista? Da su to bili u ogromnoj većini Srbi, koji se ne spominju na nijednom obeležju i spomeniku u Norveškoj, naglašava Đorđe Bojanić.
Ekipa je bila gost kod norveškog brata po veri teologa dr Johanesa Solberga na njegovom ranču u Šjebergu, koji je s blagoslovom Episkopa britanskog-skandinavskog Dositeja, započelo pripreme za izgradnju pravoslavnog hrama u Norveškoj, posvećenog srpskoj deci koja su stradala u Norveškoj tokom Drugog svetskog rata. a ideja i pokretač grdnje je film ,,33 Anđela”. On je ustupio svoje imanje, i zajedno sa norvežaninom Kjelom Moenom najavili doniranje većeg dela sredstava za izgradnju crkve, gde će ovaj sveti hram okupljati pravoslavni vernike. Hram će u narednih godinu dana biti građen u mestu Šjeberg, kod grada Sarsporg (Norveška),
Reditelj: Goran Vukčević
Direktor fotografije: Dejan Tršić
Ko-scenaristi: Milka Kajganić i Branko Dimović Dimeski
Stručni saradnici: dr Johanes Solberg, Jelena Stojković, Đorđe Bojanić-istoričar, Branislav Gajić i Aleksandar Dinčić-istoričar
Muzika: Stella Thoresen, Andrej Stojanović, Nikola Mitić
Fotografije: Đorđe Bojanić
Priredio: Đorđe Bojanić, glavni uredik sajta Srpska istorijaSrpska istorija
