Violeta Milićević Od jednog kruga – nastaje ruža. Od obične tikve – scena koja osvaja zlato na međunarodnom takmičenju. Tako izgleda svet karvinga kroz ruke Nakice Antić, učiteljice iz Svrljiga, koja se već 14 godina iz hobija bavi umetnošću rezbarenja voća i povrća.
Dok pažljivo urezuje latice u jabuku, objašnjava proces:
„Mora da se počne od kruga. Doduše, postoji i sistem kontra, gde se od latica ide ka centru, ali ovako je možda najlakše. Na ovako nečem ne može taj sistem, jer je ovo centralni deo ruže do koje planiram da dođem.“
Kaže da oblik voća često određuje krajnji rezultat.
„Oblik voća vodi. Ja razmišljam – biće to neka ruža. Ali pogrešan rez, pogrešna dubina, pa ne bude kako sam zamislila. Ipak, na kraju uvek izađe nešto. Nekad ne onako kako sam planirala, ali bude lepo.“
Početak iz radoznalosti
Za karving se zainteresovala slučajno.
„Videla sam u nekom časopisu i pokušavala, ali mi u početku nije išlo. Onda sam, sa internetom, počela da surfujem, da tražim, da pokušavam nešto da uradim. I tako je krenulo.“
Bila je na jednom bazičnom kursu u Beogradu, koji je vodila Veselina Slavčeva, internacionalni majstor i sudija.
„Ali taj nivo sam prešla sama. Nisam išla na druge kurseve, jer ih kod nas nema. Malo je ljudi u Srbiji koji se ovim bave na nekom visokom nivou.“
Uglavnom se karvingom bave ljudi iz kulinarstva, ali Nakica je, kako sama kaže, „među karving majstorima đak, a među prosvetnim radnicima karving majstor“.
Profesionalni alati i preciznost
Karving zahteva mirnu ruku i osećaj pod prstima.
„Pogrešan potez i izgubite središnji deo. Osetim pod nožem da mi se pomera. Zato stanem. Postoje i lepkovi za voće i povrće, imam ih, ali nećemo sad ništa da improvizujemo. Dovoljno je i ovako.“
Najviše voli da radi cvetove, ali pravila je i ptice, dinosauruse za dečje rođendane, razne aranžmane od slaganja voća.
„Od svega treba pomalo – i rezbarenje, i slaganje, i kombinovanje boja. I onda finalni proizvod zaista bude lep.“
Umetnost najpre primenjuje u svom domu.
„Najpre sam radila za nas u kući. Imam dve ćerke. Kada imamo porodična okupljanja, volim da lepo dekorišem sto. Volim lepo.“
Vremenom su stigli i pozivi za veće događaje.
„Od pre par godina radim voćne stolove u Negotinu i okolini. Nekoliko sam radila i u Nišu.“
Zlato za Balkan u Ohridu
Posebno mesto u njenoj karijeri ima međunarodno takmičenje u Ohridu.
„Tema je bila Balkan. Razmišljala sam šta može da objedini Balkance. Odlučila sam da to bude folklor. Na jednoj velikoj tikvi izrezbarila sam figure – Srbe, Grke, Makedonce, Turke, u različitim nošnjama.“
Skulpturu je postavila na rotirajuće postolje.
„Pustila sam muziku i malo okretala postolje. Stekao se utisak da figure zaista igraju. Tada sam osvojila zlato. Eto, time mogu da se pohvalim.“
Suzana Gičić Milenković, pedagog i njena koleginica, ističe da je Nakica pre svega posvećen učitelj.
„Ona je prvo dobar učitelj. Veoma lepo oblikuje mlade generacije, mlade umove. Uspela je da spoji ljubav prema prosveti sa ljubavlju prema lepom. Veoma je kreativna i strpljiva osoba. Te dve stvari je povezala u jednu celinu i svima nam je primer u školi.“
Dodaje da je njen voćni sto na školskim proslavama poseban događaj.
„Kad su male i velike mature, ona uvek napravi voćni sto koji je prelep. U tim aranžmanima vidi se spoj učenika i umetnosti. To daje poseban pečat svakom događaju.“
Novinar Marko Miladinović kaže da njen rad ima i širi značaj.
„Kada posetite Belmužijadu, najveću pažnju privlači upravo njen štand. Ljudi se prvo zalete da vide te neobične lubenice i tikve. Prošle godine sam s njom radio emisiju i fascinantno je koliko detalja ulaže u svaki rad. Svaka čast njoj na promociji i naše opštine i onoga što radi.“
Ljubav prema lepoti
Na pitanje zašto sve to radi, Nakica ne govori o nagradama.
„Možda zato što volim lepo. Nadam se da ćete, kad ova jabuka bude gotova, priznati da je zaista lepo.“
U vremenu brzine i površnosti, njena priča pokazuje da su strpljenje, preciznost i ljubav prema lepoti i dalje vrednosti koje donose rezultate – pa čak i zlato.
