Violeta Milićević 
Grad Niš bi uskoro trebalo da usvoji plan urbane mobilnosti, najavio je prilikomotvaranaj 33. Salona urbanizma u Nišu v. d. direktora Zavoda za urbanizam Ivan Grmuša. Taj plan predviđa okretanje ka drugim vidovima prevoza, kako bi se smanjila gužva u saobraćaju nastala brojnim atuomobilima. Rešenje je ono što je želja velikog broja Nišlija, a to je povratak tramvaja.
„Niš trenutno radi na železničkoj pruzi koja prolazi kroz Niš, čuvena pruga o kojoj svi pričaju. Ideja je da se ta pruga kroz plan urbane mobilnosti pretvori u javni železnički prevoz, tako da Niš u nekoj budućnosti dobije javni prevoz u vidu železničkog saobraćaja. Deonica na kojoj se trenutno radi jeste od ranžirne stanice Crveni Krst do Niške Banje. S obzirom na to da Republika Srbija planira izgradnju obilaznice oko Niša, kako za teretni, tako i putnički saobraćaj, poklopiće želje i vizije Grada Niša i Republike Srbije i da Niš u budućnost dobije svoj vid javnog železničkog prevoza“, rekao je Ivan Grmuša.
On je dodao da je plan da se oko Niša napravi prsten, tačnije od Bulevera Medijana preko Somborskog bulevara, odnosno Bulevara potpukovnika Gorana Ostojića, pa sve preko Bulevara Heroja sa Košara, što predstavlja prvi korak u nameri da tramvaji ponovo krstare niškim ulicama.
Niški tramvaj ili Niški tramvajski sistem je bio sistem javnog šinskog prevoza u Nišu sredinom 20. veka. Bio je operativan od 16. novembra 1930. do 10. avgusta 1958. Do uspostavljanja tramvajskog saobraćaja nišlije su se prethodnih pola veka kroz grad i do Niške Banje prevozile prvo rabadžijskim kolima, potom fijakerima, železničkim šetnim vozom, auto taksijem i jednim pravcatim autotramvajem sa 14 sedišta.
Tramvaj je bio izgrađen zahvaljujući novcu iz Nemačke, za ratne reparacije iz Prvog svetskog rata.
Tramvaji su stigli u Niš 31. decembra 1922. godine. Po monografiji Nišekspres 1958-1978 i niškoj urbanoj legendi, to su bili polovni tramvaji iz Berlina ali se ne zna ni marka ni tip.
Tramvaj se kretao od tramvajske stanice do Niške banje. Tokom upotrebe sistema ukupno je prevezeno otprilike 7.568.000 putnika.
Tramvaj je imao prvu i drugu klasu, a cene karata su bile; 1 dinar (od Železničke stanice do trga Kralja Milana), 2 dinara (od Železničke stanice do Ćele Kule) i 5 dinara (od Železničke stanice do Niške Banje).
Direktor saobraćaja u Nišu je 1956. godine izjavio da će tramvaji biti prevaziđeni za javni saobraćaj. U 1958. godini, petnaest tramvaja je sklonjeno iz upotrebe i prodato. Autobusi su zamenili tramvaje na ceremoniji 10. avgusta.
Po ukidanju saobraćaja 1958. godine, niški tramvaji nisu uništeni već je napravljeno unikatno ekskluzivno naselje vikendica od tramvaja u Niškoj Banji. Godine 2007. opštinske vlasti Niške Banje proglašavaju naselje od tramvaja-vikendica za ruglo i uništavaju sve tramvaje osim jednog.
Poslednji i jedini preostali stari niški tramvaj se nalazi u kompaniji Resor i čeka da se prikupe sredstva za restauraciju.
Po pisanju „Politike“ tog dana je preko deset hiljada nišlija došlo da isprati svoje tramvaje, a vožnja tramvajima je tog dana bila besplatna.
