Violeta Milićević 
Pravoslavni vernici obeležavaju Cveti, praznik koji se uvek slavi nedelju dana pred Vaskrs i koji ima posebno mesto u hrišćanskom kalendaru. Ovaj dan označava svečani ulazak Isusa Hrista u Jerusalim, kada ga je narod dočekao noseći palme i cveće, a crkva ga danas slavi kao simbol duhovnog buđenja i nade.
Svečano bogosluženje u Nišu
U subotu, 12. aprila 2025. godine, u navečerje praznika Cveti, Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolit niški g. Arsenije služio je praznično bogosluženje u katedralnom hramu Silaska Svetoga Duha na Apostole u Nišu.
Tom prilikom, najpre su pokropljene i osvećene vrbove grančice, koje kod nas simbolično zamenjuju palmine grane kojima je narod Jerusalima dočekivao Hrista. Osvećenje je bilo uvertira u svečanu litiju, koja se potom kretala nekim od glavnih ulica Niša, da bi svoj put završila povratkom u Sabornu crkvu.
Uz sasluženje više sveštenika, među kojima su bili protojerej-stavrofor Branislav Cincarević, starešina Sabornog hrama, protojerej Miodrag Pavlović, protojerej Đorđe Dimić, jeromonah Pantelejmon Mijailović, protođakon Đorđe Filipović i protođakon Stevan Krička, Mitropolit Arsenije je predvodio praznično bdenije, čime je zvanično okončan period Svete Četrdesetnice, a vernici polako ulaze u Strasnu sedmicu.
Foto: Glas juga
Praznik u znaku prirode i običaja
Cvetna nedelja, kako se naziva nedelja pred Cveti, prožeta je običajima koji slave prirodu, zdravlje i plodnost. Od ponedeljka do nedelje, ljudi su se nekada kitili vrbom i koprivom, verujući da će im to doneti zdravlje, snagu i prinove u porodici.
Na sam praznik, devojke i deca odlazili su u prirodu, gde su brali dren, ljubičice, margarete, ruže i vrbove grančice – svaki cvet ima svoje značenje: dren za zdravlje, ljubičice za privlačnost, vrba za napredak, margarete za lepotu…
Jedan zanimljiv običaj kaže da se cveće ne unosi odmah u kuću, već se ostavlja u posudi sa vodom napolju, nekad i uz zlatno ili srebrno prstenje, a zatim se tom vodom ujutru umivaju deca.
Jedna stvar se strogo izbegava
Iako je dan radostan, jedna stvar se na Cveti nikako ne sme raditi – a vernici je često zanemare. Naime, prema narodnom verovanju, ne sme se pevati niti igrati, jer se praznik i dalje nalazi u vreme posta, pa bi svako veselje moglo da navuče nesreću na dom.
Ova zabrana se naročito poštuje u centralnoj Srbiji, gde se mladi okupljaju, daruju cvećem i druže – ali bez muzike i igre.
Običaji širom Srbije
U Hercegovini, vernici od rane zore odlaze u crkvu, dok se u Popovom polju koristi mlečika za kićenje štala i torova, što simbolično štiti imanje i stoku. Takođe, od Cveti do Duhova postoji verovanje da ne treba brati cveće, jer je to vreme kada priroda treba da miruje i raste.
Cveti su praznik radosti i tišine, prirode i duhovnog preporoda. Poštujući običaje i duhovni smisao ovog dana, prema verovanju, prizivamo zdravlje, blagostanje i mir u svoje domove.
