Violeta Milićević 
Na današnji dan pre 90 godina između dva svetska rata u Kraljevini Jugoslaviji rođen je još za života prozvan „Princ pesnika“ – slavni Branko Miljković.
Poznati Nišlija je odrastao u ratnim godinama u gradu koji su obeležila velika stradanja posle okupacije 1941. godine.
Dok se svetom odvijao najkrvaviji rat u istoriji, Miljković je u zarobljenom Nišu učio prva slova. Posle osnovne škole završio je čuvenu Prvu nišku gimnaziju „Stevan Sremac“, jednu od obrazovnih ustanova sa najdužom tradicijom u zemlji.
Iako njegov talenat i umeće ne prolaze nezapaženo tokom srednjoškolskih dana, veliki iskorak u književnom svetu dešava se tek posle selidbe i studija filozofije na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
Različita su tumačenja kako je ratno vreme u kome je živeo ostavilo trag na njegovo stvaralaštvo. U poeziji Branka Miljkovića često se sreću motivi vatre, praznine, smrti i ništavila. Njegova dela obeležile su i socijalne i rodoljubive teme.
Veliki uticaj na rane radove Miljkovića imali su francuski simbolisti Pol Valeri i Stefan Malarme, kao i njegovo visoko obrazovanje tokom kojeg se upoznao sa antičkim filozofima, među njima posebno nadahnut Heraklitom.
Njegova prva zbirka „Uzalud je budim“ iz 1957. godine postiže uspeh, a u narednim godinama štampa knjige „Vatra i ništa“, „Poreklo nade“, „Krv koja svetli“, a zajedno sa Blažom Šćepanovićem „Smrt protiv smrti“.
Kao većina pesnika tog vremena prevodio je stranu poeziju sa ruskog i francuskog jezika, a bavio se i pisanjem eseja i kritikom.
O njegovom životu su ispričane brojne kontroverze, međutim bez verodostojnih podataka i sa velikim vremenskim otklonom ostale su tek na nivou nagađanja.
Mladi Miljković je već u svojim dvadesetim godinama živeo dane najveće pesničke slave. Prestižnu Oktobarsku nagradu dobio je 1960. godine što je značajno podiglo njegovo samopouzdanje.
Beograd mu, međutim, vrlo brzo postaje tesan i on se krajem 1960. seli u Zagreb.
Prema zvaničnim beleškama kao uzrok smrti se navodi samoubistvo, međutim, nisu izostali argumenti koji govore o nameštaljkama, nasilnoj smrti i ubistvu.
„Zašto ubijaju pesnika u socijalizmu?“, uzvikivao je Miljković u jednoj kafani samo mesec dana pre svoje smrti.
To je bilo dovoljno da se potpali sumnja o umešanosti komunističkog režima koji je, istina, agresivno vršio represiju nad neistomišljenicima. Slutnje o ubistvu Branka Miljkovića nikada nisu dokazane.
“Mi smo sledbenici njegovih stihova i dobro je što smo se okupili danas, što svake godine obeležavamo dan njegovog rođenja. Slavimo život, ne obeležavamo samo smrt. Svi treba da znaju da je Branko Miljković “princ poezije” i da takav pesnički lik nismo imali na ovim prostorima”, kazali su iz niškog Udruženja koje nosi ime slavnog pesnika.
Oni su ispred spomenika govorili stihove Branovih pesama, a u Spomen-sobi Branka Miljkovića čitali su stihove svojih pesama koje su usemerene prema Branku Miljkoviću.
Dan rođenja pesnika obeležila je i Osnovna škola “Branko Miljković”. Đaci ove škole, koja je jedina u Srbiji koja nosi ime pesnika, takođe su obišli spomen-sobu i govorili o značajnim činjenicama koje su vezane za čuvenog pesnika.
Dejan Stojiljković u romanu „Zvezda nad prazninom“ piše da je pesnik ubijen po nalogu UDBE.
Brankovi roditelji Marija i Gligorije i brat Dragiša poklonili su 1971. godine niškom muzeju sačuvanu zaostavštinu Branka Miljkovića.
“Oni su 1971. godine poželeli da čitavu zaostavštinu svoga sina poklone Narodnom muzeju u Nišu. Hteli su da to ostave Brankovom rodnom gradu. Zaostavština broji preko 1700 predmeta. Od toga su nama najznačajniji rukopisi i lična biblioteka Branka Miljkovića i nešto ličnih predmeta iz njegove rane sobe tako da ej to sve izloženo. Jedan veći deo izložen je u stalnoj postavci, a vremenom ćemo je menjati tako da će moći da se vidi i ono što do sada nije bilo izlagano. Dakle u pitanju je jedna obimna građa na kojoj se radi konstantno i koja je do sada većim delom objavljena”, kazala je Jelena Bogdanović, kustos književnih zaostavština Branko Miljković i Stevan Sremac, koji dans dele spomen – sobu u Nišu, gradu koji će im večno biti zahvalan.
Kuća u kojoj je živeo i stvarao u Ulici Đorđa Kratovca 52 u Beogradu prvi put je otvorena za javnost oktobra 2019. godine.
Grad Niš uz podršku Ministarstva kulture dodeljuje godišnju pesničku nagradu „Branko Miljković“.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
