Violeta Milićević Završeni su konzervatorski radovi na dva najznačajnija mozaika u Arheološkom nalazištu Medijana – mozaiku Meduze i mozaiku Lede i Zevsa, koji su po prvi put dostupni javnosti. Od 1.000 kvadratnih metara mozaika, 15 kvadratnih metara čine figurativne predstave koje oživljavaju bogatu mitološku prošlost.
„Ova umetnička dela ne samo da predstavljaju vrhunac antičkog umetničkog stvaralaštva, već nam govore o verovanjima i simbolici onog vremena“, naglasila je direktoka Narodnog muzeja Vesna Crnoglavac.
Na ulazu u svečanu dvoranu prikazana je scena Lede, spartanske kraljice, i Zevsa koji se pretvorio u labuda, a sve se dešava uz reku Eurotu, simbolizovanu likom muškarca. Unutar svečane dvorane, u jednom medaljonu u obliku četvorokrake zvezde, nalazi se prikaz glave Meduze.
„Meduzina glava ima zaštitničku ulogu“, objašnjava Vesna Crnoglavac. „Postavljena na ulazu, ona je tu da odstrani sve zle misli i sile, donoseći mir onima koji dolaze s dobrim namerama“, naglasila je Crnoglavac.
Nakon decenija tokom kojih su mozaici bili prekriveni peskom radi zaštite od vremenskih uslova, došlo je do značajnog napretka u njihovoj prezentaciji.
„Ove godine, uz podršku Grada Niša i Ministarstva kulture, uspeli smo da dodatno unapredimo konzervaciju mozaika. Samo u julu 2024. uloženo je 6 miliona dinara za arheološka istraživanja i neophodne konzervatorske radove“, dodala je Crnoglavac.
Mozaici na arheološkom nalazištu Medijana kod Niša predstavljaju jedno od najvažnijih kulturnih nasleđa koje potiče iz 4. veka nove ere. Ova umetnička dela, otkrivena 1969. godine, danas svedoče o bogatoj istoriji i značaju Medijane kao carske rezidencije iz vremena Konstantina Velikog. Njihova zaštita i prezentacija ostaju izazov, ali i prioritet za konzervatorske timove.
„Očuvanje ovih mozaika nije samo naša profesionalna dužnost, već i moralna obaveza prema budućim generacijama“, istakla je direktorka Narodnog muzeja.
„Upravo su zbog toga, 2022. godine, sprovedene sveobuhvatne mere zaštite i postavljena nadstrešnica kako bi se sprečilo dalje propadanje ovog kulturnog blaga.“
Branko Radić, restaurator kazao je da su su mozaici na Medijani napravljeni od lokalnog kamenja, jer u to vreme nije bilo jednostavno transportovati materijale na velike udaljenosti.
„Kamenje koje je korišćeno dolazilo je iz okoline, što je bilo praktično i neophodno s obzirom na tadašnje uslove.“
Kada je reč o restauraciji, stručnjak naglašava da nisu radili rekonstrukcije bez sigurnih dokaza.
„Rekonstrukcija se obavlja samo kada postoji potpuna sigurnost o izvornom izgledu motiva. Imamo delove koji bi mogli biti dodati, ali bez konkretnih podataka ne možemo i ne smemo intervenisati“, zaključuje.
Nakon ovih radova, mozaici su sada zaštićeni od vremenskih uticaja.
„Konstrukcija ih efikasno štiti, što bi trebalo da osigura njihovo očuvanje na duži vremenski period, bez rizika od propadanja.“
Arheološko nalazište obišli su danas i gradonačelnik Niša Dragoslav Pavlović i većnica za kulturu Ivana Cvetković. Pavlović je podsetio da je Medijana najznačajnije arheološko nalazište na području Niša i šire i dodao da je interesovanje posetilaca za ovu lokaciju je u stalnom porastu.
“U narednim godinama, potrudićemo se da otkrivamo još više mozaika i fresaka koje ovo nalazište krije, a u planu je i obogaćivanje sadržaja za turiste. Trudićemo se da uz pomoć ministarstva i evropskih fondova obezbedimo dodatna sredstva za dalja ulaganja u Medijanu”, kazao je prvi čovek grada Niša.
Nalazište Medijana danas je otvoreno svakog dana, osim ponedeljkom, od 9 do 17 časova, i nudi posetiocima priliku da dožive raskoš prošlih epoha.
„Naša je misija da Medijanu učinimo dostupnom i atraktivnom, ali istovremeno i zaštićenom za sve generacije koje dolaze“, zaključila je Vesna Crnoglavac.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
