Violeta Milićević U malom stanu, skrivenom od gradske vreve, Nišlijka Slađana Marković svojim spretnim rukama stvara čaroliju od vune. Njena strast je pletenje igračaka kojim oživljava svet dečije mašte.
Ljubav prema pletenju igračaka otkrila prije nekoliko godina. Od tada je posvetila svoje vreme najpre učenju, a onda i stvaranju neverojatnih igračaka.
„Sve je krenulo sa prvom trudnoćom. Tada sam u jednoj prodavnici videla igračku koja nije čak bila ni heklana, nego pletena. Pomislila sam da bih i ja mogla čak i bolje da je isheklam. Istog dana sam malo pretraživala na internetu, videla šta je sve potrebno, sutradan sam kupila materijal i krenula sa heklanjem“, priča nam Slađana.
Za prvu igračku kaže da nije bila baš lepa, niti nešto kvalitetna, ali je bila dovoljna da ona počne da još više uči, da usavršava tehniku heklanja i na kraju da svakoj igrački da svoj lični pečat. Ipak, ono što je još najbitnije, urađena je od srca.
„Ja sam učila uz pomoć youtuba i nekig drugih sajtova za heklanje. Sada osim što heklam igračke držim i radionicu i uz pomoć mojih radionica preko 100 žena je naučilo da heklaju igračke. Većina sada tako uči, kupovinom obuke“, kazala je ona.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Njen rad je raznovrstan, od šarenih plišanih medvedića i zeka, do živopisnih lutaka sa karakterom. Traže se i igračke koje ona plete na osnovu izgleda junaka iz crtanih filmova. Svaka igračka ima svoju priču.
„Reč je o amigorumi tehnici. Kao što je i sama reč japanska, tako i heklane igračke zapravo potiču iz Japana. U prevodu „amigorumi“ znači punjena heklana igračka. To je spiralno heklanje, nije klasično kao kada heklate džemper, jaknu ili neki drugi odevni predmet. Hekla se niskim stubićima, kako bi rad bio gust i kako se ne bi videlo punjenje unutra. Svaki deo se hekla posebno, a onda se spaja“, objašnjava Slađana i dodaje da joj je za jednu igračku potrebno od tri do sedam, osam sati.
Za igračke koristi materijal od 100 % pamuka, mada je sada popularnija plišana vunica, jer su igračke mekše. Ipak kaže da su pamučne igračke kvalitenije od plišanih.
„Sve igračke su perive u mašini. Pojedine imaju plastične oči, ali se mogu uraditi i od konca. Punjene su antialergijskim silikonskim punjenjem i bezbedne su za decu“, kazala je ona.
Slađana svoje znanje i veštine deli sa zainteresovanim ženama. Organizuje radionice kroz koje ih podstiče da otkriju čaroliju pletenja. U tome je nesebična. Kaže ima posla za sve.
„Ovo je ručni rad, heklanje je jedina tehnika za koju ne postoji mašina, a svaka ruka radi dugačije. Čak i kada se radi po šemi igračke nisu identične. Nekome će se dopasti moj rad, nekome njen, i zato kažem da ima mesta za sve.“
To je način da se opustite i izrazite svoju kreativnost, ističe Slađana koja je završila Ekonomski fakultet, radila na više mesta, ali sada je potpuno zanemarila svoje obrazovanje, zarad sopstvenog biznisa.
„Heklanje volim, to me trenutno ispunjava. Ne kažem da ekonomiju ne volim, možda se jednog dana i time budem bavila, ali sada je ovo ono što me zanima. Kod kuće sam sa decom, mogu sama da odredim vreme kada ću i koliko da radim, da sama isplaniram godišnji odmor, koliko želim da zarađujem, nemam fiksno radno vreme i to je ono što mi sada odgovara“, objasnila je ona.
Slađana ima svoj instagram nalog, a igračke iz njene male radionice već putuju daleko u zagrljaje dece. Donose radost i smeh, ali i sigurnost dok spavaju. Ona ovom jedinstvenom tehnikom oživljava likove iz bajki. Njene igračke ne predstavljaju samo pletenje, to su male priče isprepletane nitima, dar djetinjstva koji će ostati u sećanjima dece i njihovih roditelja.
Ovaj projekat sufinansiran je sredstvima Grada Niša dobijuenih na K O N K U R S U za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja u oblasti javnog informisanja u 2024. godini. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
