Violeta Milićević U Nišu je otvorena tematska izložba posvećena omladinskim radnim akcijama (ORA), koje su bile jedan od najznačajnijih fenomena socijalističke Jugoslavije. Izložbu „Tragom mladosti – niška omladina na radnim akcijama” su pripremili kustosi Narodnog muzeja, povodom 92. rođendana muzeja, kao i 80 godina od početka radnih akcija i Dana dobrovoljnog omladinskog rada.
„Brojni predmeti izloženi ovde svedoče o jednom dobro organizovanom pristupu mladima, koji su, vođeni poletom i entuzijazmom, učestvovali u izgradnji države.
Posetioci će moći da vide zastave radnih brigada, niških radnih brigada, prelazne zastavice, udarničke značke, odlikovanja, povelje, kao i fotografije sa samih akcija.
Ova tematska izložba jedinstvena je jer ovakva postavka nije bila realizovana poslednjih 50 godina. Radne akcije predstavljaju fenomen tadašnje Jugoslavije – takav nivo organizacije, intenziteta i trajanja omladinskog rada nije postojao nigde drugde u tom obimu“, kazao je Nebojša Ozimić jedan od autora izložbe izložbe.
Radne brigade bile su stub izgradnje posleratne Jugoslavije, a njihov doprinos trajao je više od 50 godina. Od 1945. do 1990. godine, omladina je širom zemlje učestvovala u radnim akcijama, često bez savremenih alata i mehanizacije, ali sa ogromnim entuzijazmom i željom da doprinese društvu.
„Radne akcije bile su jedinstven fenomen tadašnje Jugoslavije – nigde drugde nije postojao takav obim, intenzitet i trajanje kolektivnog omladinskog rada. Mislim da je to izuzetno značajan podvig i da je važno sećati se tih ljudi i pričati o njima.
Oni mogu biti uzor i danas, a upravo njihova posvećenost i energija podstakli su nas da organizujemo ovu izložbu i sačuvamo sećanje na njihov rad“, rekla je Bojana Milenković, viši kustos Narodnog muzeja Niš.
Golim rukama do velikih rezultata
Prve radne akcije bile su posebno izazovne – omladinci su često radili bez alata i mašina, oslanjajući se na sopstvenu snagu i volju.
„Ti mladi ljudi su gradili prugu dugu 282 kilometra za samo deset meseci – golim rukama! To je neverovatan podvig, koji i danas zaslužuje poštovanje. Njihova spremnost da sopstvenim trudom i ličnim zalaganjem doprinesu zajednici nešto je što ne smemo zaboraviti“, dodaje Milenkovć.
Radne akcije ostale su u kolektivnom sećanju i kroz umetnost i popularnu kulturu, često idealizovane u filmovima poput Prekobrojne. Ipak, njihova suština bila je mnogo dublja.
„Nama je ova tema delovala romantično – svi se sećamo tih scena iz filmova, priča naših roditelja, ali kada smo počeli istraživanje, shvatili smo koliko je sve to imalo slojeva i značaja. Radne akcije nisu bile samo deo jugoslovenskog društva – one su bile sociološki fenomen. Postojale su i u drugim zemljama, ali nigde u toj meri i toliko dugo“, ističe Bojana Milenković.
Izložba o radnim akcijama podseća na vrednosti zajedništva, solidarnosti i nesebičnog rada – vrednosti koje, iako deo prošlosti, mogu biti inspiracija i za buduće generacije.
Fotografije koje pričaju priču
Izložbu je otvorio Sibin Stefanović, nekada učesnik brojnih omladinskih radnih akcija, a sada predsednik Kluba brigadira u Nišu. On je prvo okupljene, kao i svoje nekadašnje kolege pozdravio rečima. „Drugarice i drugovi brigadiri, zdravo!”.
„Da, ustupili smo sve fotografije koje imamo, iako ih je mnogo više od ovih izloženih. Smatrali smo da će baš ove najbolje dočarati duh tog vremena“, kaže Sibin Stepanović, predsednik Kluba brigadira Niš.
Na izložbi su prikazana imena brigada i aktivnosti brigadira iz različitih perioda. Posebno vredan deo postavke su trake akcija – retka svedočanstva o radnim podvizima omladine u Jugoslaviji.
„Svaka traka akcije predstavlja mesec dana rada brigade na određenom projektu, a iza toga su sledila priznanja, značke i odlikovanja“, objašnjava Stepanović.
Sećanja na radne akcije
Na pitanje da li je i sam učestvovao na radnim akcijama, odgovara bez dvoumljenja: „Naravno!“
„Sećam se svega – entuzijazma mladih kada su odlazili na gradilišta, ali i onog istog entuzijazma kada su se družili posle radnog dana. Na radnim akcijama nije bila važna samo izgradnja – bile su zastupljene i društvene aktivnosti, edukacija, razvijanje osećaja zajedništva. Radost, ljubav prema obnovi, ljubav prema ljudima – sve to je činilo te akcije posebnim.“
A da li je bilo žuljeva?
„Bilo je! Bez žuljeva ništa – svaki brigadir koji se vratio sa akcije morao je da se pohvali njima. Ali bilo je i ljubavi, i smeha, i suza – svega.“
Održavanje tradicije
I danas, decenijama nakon poslednjih velikih radnih akcija, brigadiri nastavljaju da neguju njihovu tradiciju.
„Mi i dalje organizujemo akcije, kako u Nišu, tako i van grada. Na nivou bivše Jugoslavije i dalje se održava nekoliko radnih akcija, a mi uvek učestvujemo“, kaže Stepanović.
Posebno ističe dugogodišnju saradnju sa brigadirima iz Skoplja.
„Pobratimljeni smo sa klubom brigadira iz Skoplja, a oni svakih pet godina organizuju sedmodnevnu radnu akciju u znak sećanja na razorni zemljotres koji je pogodio taj grad“, zaključuje on.
Fenomen omladinskih radnih akcija
Omladinske radne akcije bile su jedan od najposebnijih fenomena socijalističke Jugoslavije, predstavljajući spoj ideološke mobilizacije, ekonomskog razvoja i društvene integracije. Pokrenute odmah nakon Drugog svetskog rata, ORA su imale višestruku ulogu: obnovu razrušene zemlje, ekonomski napredak kroz kolektivni rad, jačanje ideološke svesti mladih i promociju koncepta bratstva i jedinstva.
Međutim, kako je politička situacija počela da se menja krajem 1980-ih, interesovanje za radne akcije je opalo. Nakon smrti Josipa Broza Tita, slabljenje centralne vlasti i smanjenje broja učesnika dovelo je do njihovog postepenog gašenja. Krajem 80-ih, omladinske radne akcije su praktično nestale, a raspad Jugoslavije i ratovi 90-ih potisnuli su ih u zaborav. Danas uspomene na ove akcije čuvaju biviši brigadiri, okupljeni u udruženjima koja nastoje da održe duh nekadašnjih akcija.
