Violeta Milićević 
Na današnji 11. februara 1901. u 47. godini života preminuo je kralj Milan Obrenović. Sahranjen je u Manastiru Krušedol, pored kneginje Ljubice.
Na godišnjicu njegove smrti niške Opštinske novine su su posvetili svoje izdanje od 26.1.1902. godine, navodi Istorijski arhiv na društvenim mrežama.
“Nek’ tužan pomen godišnjice
Koji se vrši današnjeg dana,
Okvasi suzom tužno nam lice
Za smrću našeg velikana!
Kralja Milana!”
Izvor: Istorijski arhiv Niš, Zbirka stare štampe
Tokom njegove vladavine Srbija je stekla međunarodno priznanje kao nezavisna država i ponovo je postala kraljevstvo. Postao je knez 1868. posle ubistva kneza Mihaila Obrenovića. Pod pritiskom javnog mnjenja objavio je 1876. rat Turskoj, koji je 1877. neuspešno okončan. Iste godine je pod uticajem Rusije ponovo zaratio s Turskom, ovog puta uspešno, pa je Srbiji 1878. na Berlinskom kongresu priznata puna suverenost, kao i oslobođenje Vranjskog, Niškog, Pirotskog i Topličkog okruga.
Zbog ruske podrške Bugarskoj i Sanstefanskog ugovora na štetu Srbije, što je poništeno Berlinskim kongresom, oslonio se na Austro-Ugarsku, s kojom je 1881. zaključio “Tajnu konvenciju”. Beč je zauzvrat garantovao pomoć za širenje Srbije ka jugu. Ispostavilo se da je sporazum sa Austrijom, iako veoma nepopularan, omogućio Srbiji više decenija sveukupnog napretka i stabilnosti.
Uzdigao je 1882. Srbiju na rang kraljevstva.
Ugušio je 1883. Timočku bunu koju su podigli neodgovorni ultralevičarski elementi, protiveći se reformi Vojske, a upravo vojno ustrojstvo koje je uspostavio kralj Milan dalo je sjajne rezultate tokom ratova 1912-18 (po mišljenju Slobodana Jovanovića).
Neuspešno je ratovao protiv Bugarske 1885. pošto je Bugarska pripajanjem Istočne Rumelije narušila Berlinski ugovor.
Godine 1889. abdicirao je u korist maloletnog sina Aleksandra, zbog neslaganja sa ustavom iz 1888. Tokom njegove vladavine utemeljene su brojne važne institucije srpske nauke i kulture, poput Srpske kraljevske akademije. Umro je u Beču 1901. i sahranjen je u manastiru Krušedol.
Ulazak kralja Milana u Niš nakon oslobođenja od Turaka
Zašto Nišlije vole kralja Milana Obrenovića?
Nakon pet vekova pod turskom vlašću, Niš se ponosio novom epohom kada je postao druga prestonica Srbije. U srcu ovog grada, jedan vladar posebno je zadobio poverenje Nišlija – kralj Milan Obrenović.
Ova istorijska figura nije samo bila vladar, već je bila deo života Niša. Kada je Niš proglasio za drugu prestonicu Srbije, kralj Milan je kupio konak koji se nalazio na mestu između današnje gradske kuće i hotela Park. Ovde je smestio svoju letnju rezidenciju, planirajući da često boravi u Nišu u narednim godinama.
Jedna od interesantnih priča koja kruži je o njegovom putovanju od Beograda do Niša. Dok su putnici obično putovali kolicima sa četiri konja, kralj Milan je ovaj put prešao za neverovatnih 14 sati, dok se za isti put obično trošilo 58 sati.
Novembar 1878. godine posebno je obeležen u Nišu, kada je kralj Milan sa kneginjom Natalijom i sinom Aleksandrom posetio grad povodom zasedanja Narodne Skupštine. Lično je otvorio ovo zasedanje i izrazio svoje zadovoljstvo što se Skupština sastaje u slavnom gradu Nišu. Ova praksa nastavila se i narednih godina, sa više zasedanja Skupštine u Nišu od 1883. do 1886. godine.
Ovi istorijski tragovi ostavili su neizbrisiv pečat u srcima Nišlija i čine deo bogate istorije ovog grada. Kralj Milan Obrenović, sa svojom rezidencijom i posetama Nišu, ostavio je ne samo materijalno nasleđe već i dubok emotivni trag u srcima stanovnika Niša, čineći ga nezaboravnim delom istorije ovog grada.
Foto: Glas Juga
Izvesno je da će kralj Milan dobiti spomenik u Nišu
Nakon višestrukog predloga i godina razmatranja, sve je izvesnije da će Niš dobiti spomenik kralju Milanu Obrenoviću, kao izraz zahvalnosti za njegovu ulogu u oslobođenju grada od Turaka. Savet za kulturu dao je zeleno svetlo za realizaciju projekta. Gradonačelnica Niša izjavila je da se još razmišlja o lokaciji na kojoj će spomenik biti postavljen.
Obeležavanje prisutnosti kralja Milana u Nišu nije samo čin poštovanja prema istoriji, već i priznavanje njegovog uticaja na grad i njegove stanovnike. Spomenik će biti simbol zahvalnosti i sećanja na vladara koji je ostavio neizbrisiv trag u istoriji Niša i Srbije.
Knez Milan Obrenović Nišlijama povodom oslobođenja 1878.
Milan Obrenović; Foto: wikipedia
Posle petstoletnog robovanja i teškog stradanja, nepravde i nasilja, ja dolazim među vas sa hrabrom svojom vojskom kao vaš oslobodilac i nosim vam znamenja hrišćanske prosvete, slobodu, pravdu i sigurnost. Ja s radošću vidim da je narod ovih krasnih zemalja, koje su tako dugo silom bile otrgnute od svoje majke Srbije, sačuvao živu uspomenu o srpskom jedinstvu, te s raširenim rukama dočekuje moju vojsku, kao željno očekivanu braću i svoje izbavitelje.
Pobeda, koju je moja hrabra vojska održala pomoću Božjom, nije pobeda naroda nad narodom, nego pobeda reda nad neredom, zakona nad bezakonjem, pravde nad nasiljem. Ja i moj ponositi narod, uz pobedonosnu vojsku Cara Oslobodioca, krenuli smo se s ognjišta svoga, ne da se kome svetimo za nečuvene i dugotrajne uvrde, nego da oslobodimo pravdu koja je cvilila u okovima nasilja, da oslobodimo građane od razuzdanih zulumćara.
U današnji dan posle pet stotina godina, ponosito se vije na bedemima slavnoga grada Niša srpska zastava. Neka je ta zastava za vas znak, da svaki građanin, ma koje vere bio, može računati na moju blagonaklonu zaštitu. Ja vas pozdravljam kao zastupnik pravde, kao branilac slobode, jednake za sve građane, za sve veroispovesti.
