Glas Juga 
Širom Srbije obeležava se Lazareva Subota, poznata i kao Vrbica, praznik koji nosi duboke verske i kulturne običaje. Prema verovanju, ovaj dan označava vaskrsenje Lazara iz groba od strane Isusa Hrista, koji je već četiri dana bio mrtav. Ovaj praznik obiluje tradicijom i simbolikom koja se prenosi s generacije na generaciju.
Jedan od najprepoznatljivijih običaja je nošenje grančica vrbe, dok deca dodatno ukrašavaju svoja odela zvončićima oko vrata. Ovo simbolično gestikuliranje predstavlja pozdrav Hristu prilikom ulaska u Jerusalim.
Uoči ovog praznika, običaj je berbe cveća, ali se ono nikako ne unosi u kuću već ostaje vani, u posudi sa vodom. Postoji duboko ukorenjeno verovanje da „kući neće ići“ ukoliko se ovo pravilo prekrši.
Jutro Lazareve Subote obeležava se kitnjem kuće cvećem, dok se članovi porodice umivaju vodom u kojoj je cveće stajalo. Mladi takođe često razmenjuju cveće kao znak pažnje.
Odrasli su pozvani na uzdržanost, izbegavajući igru i pesmu, prema verovanju koje kruži među narodom.
Posebno interesantna tradicija zadržana je u nekim delovima Srbije, gde se organizuju povorke „Lazarica“. Reč je o mladim devojkama koje, obučene u bogate nošnje, idu od kuće do kuće pevajući. Domaćini ih dočekuju darujući ih simboličnim poklonima, označavajući tako dolazak letnjih meseci.
Muški i ženski Lazar simbolizuju proleće i obnavljanje prirode, poput mladenaca. Oni pevaju pesme koje su usmerene ka plodnosti, a obraćaju posebnu pažnju trudnicama, deci, kao i mladima koji se spremaju za brak.
Ova bogata tradicija donosi sa sobom obilje simbolike i dubokog kulturnog značaja, podsećajući nas na važnost čuvanja nasleđa i zajedništva. Lazareva Subota ostaje jedan od najdražih praznika širom Srbije, spajajući generacije kroz vekove.
