Violeta Milićević 
Italijanska modna kuća „Beneton“ objavila je oglas o prodaji svoje imovine u Nišu, čime se definitivno zatvara jedno od najambicioznijih poglavlja privatizacije u ovom gradu. Odlazak „Benetona“ ostavlja za sobom ne samo prazne hale i radnike bez posla, već i pitanje loše privatizacije.
Kompanija je 2011. godine, na licitaciji Agencije za privatizaciju, za svega 3,07 miliona evra kupila imovinu nekadašnje tekstilne industrije „Niteks“, iako je realna vrednost tog kompleksa procenjivana na čak 160 miliona evra. Kupovina je tada predstavljena kao dolazak velikog stranog investitora i signal preporoda tekstilne industrije u regionu, ali deceniju kasnije, rezultat je potpuna obustava proizvodnje i 900 otpuštenih radnika.
„Beneton“ je ponudio osam hektara zemljišta i objekte na prodaju, ali ova italijanska kompanija nije saopštila cenu. Zainteresovani su pozvani da do 28. aprila dostave pisma o zainteresovanosti.
Zanimljivo je i to da lokacija nekadašnjeg Niteksa krije znatno više od industrijske prošlosti. Tokom nedavnih građevinskih radova otkriveno je značajno arheološko nalazište — 31 grobna celina iz perioda od IV do VI veka nove ere. Devet zidanih grobnica sa svodovima, dvanaest zidanih grobova i deset ukopanih celina pokazuju da je ovo mesto imalo važnu ulogu i u istorijskom i kulturnom kontekstu.
Ono što ostaje kao gorak ukus u ustima Nišlija jeste činjenica da je ogromna industrijska zona praktično poklonjena stranom investitoru koji je, nakon nepunih deset godina, odlučio da se povuče — bez ikakvog značajnijeg razvoja, bez realnog povraćaja uloženog, i što je najvažnije, bez dugoročnog uticaja na lokalnu privredu.
U trenutku kada grad traži načine da privuče nove investitore, slučaj „Beneton“ mora poslužiti kao opomena. Ne zbog jedne promašene privatizacije, već zbog modela u kojem su strane kompanije kupovale najvrednije resurse po minimalnim cenama — uz minimalnu odgovornost.
Ako se ova imovina ponovo proda u tišini i bez jasne strategije, Niš će još jednom ostati bez nečega što mu je po prirodi pripadalo — svoje industrije, svoje istorije i svoje budućnosti.
